Prema navodima Blumberga, osnovna carinska stopa od 10 odsto aktivirana je na osnovu nove izvršne naredbe koju je Tramp potpisao prošlog petka. Istovremeno, iz Bele kuće stižu najave da se priprema formalni akt kojim bi globalna carina mogla biti povećana na 15 odsto, ali tačan rok za sprovođenje još nije preciziran.

Carine bez Kongresa – ali vremenski ograničene

Aktuelne mere uvedene su pozivanjem na Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji predsedniku SAD omogućava da, bez saglasnosti Kongresa, uvede carine u trajanju do 150 dana.

Uredbom su zadržana određena izuzeća – pre svega za robu obuhvaćenu Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA), potpisanim između SAD, Kanade i Meksika 1994. godine, kao i za pojedine poljoprivredne proizvode, piše Blumberg.

Prema procenama, prosečna efektivna američka carinska stopa, uz postojeća izuzeća, sada iznosi oko 10,2 odsto, što je niže u odnosu na 13,6 odsto pre odluke Vrhovnog suda. Ukoliko bi stopa bila podignuta na 15 odsto, efektivna tarifa porasla bi na približno 12 odsto.

Pritisak na trgovinske pregovore

Nova faza tarifne politike dodatno je usporila pregovore sa ključnim partnerima, uključujući Evropsku uniju i Indiju. Trgovinski tim Vašingtona najavljuje i nove istrage u vezi sa uvozom industrijskih proizvoda, među kojima su baterije, gvožđe, telekomunikaciona oprema i hemikalije.

Takvi potezi mogli bi otvoriti prostor za dodatne carinske barijere, što dodatno povećava neizvesnost na globalnom tržištu i komplikuje odnose između SAD i velikih trgovinskih partnera.

Ekonomisti upozoravaju da kombinacija sudskih odluka, novih izvršnih mera i najava dodatnih tarifa stvara nestabilno okruženje za kompanije koje posluju na međunarodnom tržištu, dok investitori čekaju jasniji signal o dugoročnoj trgovinskoj strategiji Vašingtona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.