On će biti podstaknut rastom kupovne moći, prema projekcijama u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan. Taj izveštaj danas je objavila Svetska banka.

U saopštenju Svetske banke se navodi da su predviđanja takva da da će ukupni ekonomski rast Albanije, BiH, Kosova, S. Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,7 odsto u 2025. To predstavlja korekciju naviše od 0,2 procentna poena u odnosu na prolećno izdanje ovog izveštaja. Očekuje se da će stopa rasta u 2024. iznositi 3,3 odsto. To je 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

- Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona- rekla je Izolina Rosi, ekonomistkinja Svetske banke i glavna autorka izveštaja.

- Uprkos pozitivnim izgledima, region je i dalje osetljiv na više rizika, uključujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje - dodala je ona.

Svetska banka ističe i da sa jačanjem ekonomskog rasta, životni standard nastavlja postepeno da se približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija EU. Međutim, da bi se očuvao zamajac rasta i ubrzao tempo konvergencije potrebne su strukturne reforme. Uključujući i one navedene u Planu rasta EU.

Neophodna saradnja


- Ekonomska integracija ključni je pokretač rasta malih ekonomija kakve su one na Zapadnom Balkanu- rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za ovaj region.

-Da bi pospešile taj rast, ove države bi trebalo da unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, rešavanje demografskih i izazova tržišta rada zahteva jasnu usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka- rekla je Ju.

Četvrtina građana Zapadnog Balkana živi u inostranstvu


Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje

upravljanje globalnom radnom snagom iz regiona moglo bi biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu. Svetska banka saopštava da emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage. Postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti.

Kako se navodi u izveštaju, uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije. To u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja.

Primera radi, doznake mogu da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata. Sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do „priliva mozgova“ u zemlje porekla. Atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.

Preporuke


U saopštenju se dodaje i da bi se migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja, u izveštaju se preporučuje da usvoje nekoliko javnih politika:

• Razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.

• Unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak.

• Omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.

• Korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika

Izgledi za Srbiju


Svetska banka ističe očekivanja da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok. Prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama. U tom smislu se javljaju kako pozitivni tako i negativni rizici.

Negativni rizici odnose se na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu.

Sa pozitivne strane, izvoz bi mogao da ostvari povoljniji uticaj na rast, naročito u vezi sa nedavnim ulaganjima privatnog sektora u automobilsku industriju. Prema očekivanjima, inflacija će postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja NBS.

Trenutno se predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture. Nastavak privrednog rasta doprineće izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva.

Međutim, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage. Shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavak smanjenja stope siromaštva, piše Forbs.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.