Povratak talenata na domaće tržište rada često predstavlja veliki izazov, jer se povratnici suočavaju sa krupnim teškoćama, kao što su korupcija, birokratija i nefleksibilno tržište rada.

U Srbiji je u prethodnoj deceniji ostvaren vidan ekonomski napredak, o čemu svedoče visoke stope rasta priliva stranih direktnih investicija, bruto domaćeg proizvoda i smanjenje siromaštva.

Tako, za mnoge kvalifikovane radnike, odluka da se vrate u matičnu državu u velikoj meri vođena je kombinacijom sumornih izgleda na razvijenim tržištima rada zapada i prilično optimističkih izgleda u matici, uveren je prof. dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije.

- Put ka snažnijem prosperitetu ekonomija u usponu u velikoj meri zavisiće od sposobnosti da privuku, zadrže lokalne talente i promovišu povratak obučene i obrazovane dijaspore. Ključ za sticanje i zadržavanje talenata je, dakle, stvaranje lokalnog konteksta koji je povoljan za dalji prosperitet, koji se odnosi na pridržavanje pozitivnog sistema vrednosti koji je zasnovan na jakim institucijama. Upornost je posebno potrebna da bi se prevazišle institucionalne barijere – navodi prof. dr Grečić.

I u međunarodnoj literaturi o upravljanju ljudskim resursima, menadžmentu migracija pridaje se značajan status, jer se smatra ključnim faktorom koji doprinosi učinku firme. Talenti su, dodaje on, nosioci inovacija.

- Inovatori imaju ideje koje stvaraju nove proizvode i tržišta, višu vrednost akcija na berzama i otvaraju hiljade radnih mesta, kao i veću produktivnost rada. Sa tržištem rada u transformaciji, imigracija ljudi deficitarnih zanimanja je jedini element promene koji bi mogao biti dizajniran da direktno odgovori na nove ekonomske okolnosti. S druge strane, s obzirom na obim i strukturne promene, nikada ne bi trebalo dozvoliti da imigraciona politika funkcioniše na način koji pogoršava proces prilagođavanja privrede... – ističe on.

Ipak, u uslovima nedostatka određenih profila radnika, tržište rada nameće potrebu da domaće kompanije, u skladu sa ciljevima definisanih u Strategiji o ekonomskim migracijama Srbije za period od 2021. do 2027. godine, angažuju kvalifikovane i stručne radnike iz inostranstva, piše "Politika".

– Zato bi više pažnje trebalo posvetiti srpskom iseljeništvu. Jer, povratak naših radnika perspektivniji je nego što je priliv stranih radnika, a priliv direktnih investicija dijaspore postojaniji nego što je priliv stranih direktnih investicija. Imigracije mogu popuniti radna mesta – dodaje on, i ističe da, da bi se postigao veći nivo rasta, imperativ je uključiti iseljenike u razvojni plan zemlje korišćenjem doznaka znanja koje oni pružaju, a to su protok ideja, mentorstva i stručnosti u matične zemlje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.