Poreska uprava primila je više od 34.000 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana u prošloj godini, a tu obavezu su imali oni koji su ostvarili dohodak veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom, odnosno veći od 3,2 miliona dinara. To znači da manje od 2 odsto zaposlenih mesečno ima više od tri prosečne zarade, a najčešća zanimanja među kojima se nalaze ti dinarski milioneri kod nas su menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti, pravnici, dok je apsolutno većina prijavljenih muškog pola.
Da li su najbogatiji na pravičan način u Srbiji oporezovani?
Ekonomski stručnjaci postavljaju pitanje da li su oni na pravičan način oporezovani u odnosu na građane koji imaju prosečni dohodak.
Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže da u našoj zemlji svi stalno zaposleni tokom godine plaćaju jednak porez na dohodak, koji iznosi 10 odsto i napominje da na kraju godine oni koji pređu limit, plaćaju za tu razliku još 10, odnosno 15 odsto.
Profesor napominje da tako, kada se sve uzme u obzir, i kada se obuhvate i porezi i doprinosi, ukupan namet na u proseku na bruto zaradu oko 40 odsto, a za najvišu isplaćenu zaradu u Srbiji prošle godine od oko 18 miliona evra, je svega 26 odsto. Kad se sveukopno pogleda, naglašava Radosavljević, oni koji zarađuju prosečno ili ispod proseka više odvajaju od svoje bruto zarade nego oni koji imaju natprosečna primanja.
[caption id="attachment_31721" align="aligncenter" width="1000"]
Shutterstock[/caption]
"Potrebna ozbiljna reforma poreza na dohodak"
I Fiskalni savet je uradio nekoliko mogućih modela pravičnijeg oporezivanja. Jedan od predloga je da se neoporezivi deo plate poveća na 26.000 dinara, a da se aktuelna poreska stopa sa 10 poveća na 15 odsto. Profesor smatra da bi bilo pravičnije da se neoporezivi iznos podigne do medijalne zarade do oko 50.000 dinara, čime bi se rasteretili oni sa niskim primanjima, a da se progresivnim oporezivanjem zarada iznad tog iznosa nadoknade ovi troškovi.
On smatra da bi time država suštinski dobila dve stvari - rasteretila bi one sa niskim zaradama, a uvela bi i neku pravičnost u oporezivanje. Ističe da je Srbiji potrebna ozbiljna reforma poreza na dohodak i napominje da bi svako u toj reformi trebalo da snosi deo tereta, pa i državni budžet, ali smatra da su gubici koji bi nastali nezantni u odnosu na pravičnost i efikasnost koja bi se dobila. Profesor smatra da bi upravo progresivnost nadoknadila taj gubitak za budžet.
Poslodavci su dužni, u skladu sa Zakonom o radu, da dogovaraju bruto zaradu
-Vi sada imate nekog sa zaradom koja je milion dinara mesečno, koji plaća 25 ili 26 odsto namete državi, a on će u nekom novom načinu oporezivanja plaćati 35 odsto. Ta razlika će nadoknaditi ovaj gubitak - kaže Radosavljević.
Podseća i da su poslodavci u skladu sa Zakonom o radu dužni da dogovaraju bruto zaradu i da tu bruto zaradu isplaćuju, a da bi institucije države trebalo to da kontrolišu.
-Dva člana Zakona o radu dovoljno jasno govore šta je to zarada. To je neto zarada, plus svi porezi i doprinosi na teret zaposlenih. Ukoliko bi se zakon doslovno primenjivao, svakako bi smanjenje oporezivanja ovih minimalnih zarada ili određenog nivoa zarada moralo jednim delom da se prelije na zaposlene - smatra profesor.
[caption id="attachment_31722" align="aligncenter" width="1000"]
Shutterstock[/caption]
Ranđelović: Prvo utvrditi ko su bogati
Profesor ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović smatra da je jedan od načina da se dođe do pravičnijeg oporezivanja u Srbiji i povećanje neoporezivog dela dohotka ili uvođenje više granične poreske stope za veće dohotke. Dodaje da pri reformisanju poreza na dohodak treba paziti da se poreski sistem ne učini destimulativnim za investicije i preduzetništvo, kao i da nije dovoljno da se poreski dodatno opterete oni koji zarađuju više.
Profesor napominje da je pitanje da li zaista želimo da te ljude izložimo dodatnom opterećenju. On kaže da intenzitet progresivnosti, odnosno rast poreskog opretećenja kojim ćete biti izloženi ako vam se dohodak povećava ne bi smeo da bude previše oštar kako ne bismo ljude destimulisali od produktivnih vidova ponašanja, od obrazovanja, rada, inovativnosti i preduzetništva.
