Evrostat je nedavno objavio podatke o bruto minimalnim platama i paritetu kupovne moći (PKM) u 22 zemlje članice EU i sedam zemalja kandidata, a razlike između zemalja su i dalje velike.

Prema podacima Evrostata, nešto manje od 13 miliona ljudi u analiziranim zemljama radi za minimalnu platu, koja mnogima ne obezbeđuje dovoljna sredstva za život.

U poslednje vreme nije bilo povećanja minimalne plate u šest zemalja, dok trećina zaposlenih nije dobila povećanje od jula prošle godine, piše Dnevno.hr

Među zemljama članicama, najviše bruto minimalne plate u januaru ove godine bile su u Luksemburgu (2.704 evra), Irskoj (2.391 evro), Nemačkoj (2.343 evra), Holandiji (2.295 evra) i Belgiji (2.112 evra).

Hrvatska u sredini skale Evrostat rangira plate po kategorijama do 1.000 evra, između 1.000 i 1.500 evra i iznad 1.500 evra, pa se Hrvatska, sa bruto minimalnom platom od 1.050 evra, nalazi u sredini evropske skale, zajedno sa Španijom, Slovenijom, Litvanijom, Poljskom, Kiprom, Portugalom i Grčkom.

Minimalne plate su porasle za više od 11 procenata u Bugarskoj, Mađarskoj, Litvaniji i Slovačkoj, dok Estonija, Španija i Slovenija nisu zabeležile promene, a u Rumuniji je nominalni minimum ostao isti u nacionalnoj valuti, što izgleda kao smanjenje zbog kursa evra.

Među zemljama kandidatima, sve spadaju u grupu zemalja sa bruto minimalnim platama nižim od 1.000 evra, sa najnižom minimalnom platom među članicama EU u Bugarskoj (620 evra) i među zemljama kandidatima u Ukrajini (173 evra).

Razlike u kupovnoj moći su velike Međutim, plata u evrima ne odražava celu priču, važan je i paritet kupovne moći, koji pokazuje koliko robe i usluga zaposleni može da kupi za isti iznos novca.

Prema PPS-u, najviša minimalna plata je u Nemačkoj (2157 PPS), a najniža u Estoniji (886 PPS).

Hrvatska je takođe u sredini ovog ranga sa 1377 PPS, dok su nominalno siromašnije zemlje poput Rumunije i Bugarske rangirane znatno više.

Zanimljivo je da skoro sve zemlje kandidati, osim Albanije, imaju znatno bolji paritet kupovne moći nego što bi to sugerisala njihova minimalna plata u evrima.

Stručnjaci Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) upozoravaju da je dugoročno održivi rast plata moguć samo uz veću produktivnost. Ekonomije sa jačom industrijskom ili finansijskom aktivnošću, ali i visokotehnološki sektori, pokazale su veću produktivnost, a pregovaračka moć radnika je dodatni ključni faktor za rast plata.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.