U Hrvatskoj emisiji "Otvoreno" razgovaralo se o AI, a učesnici su upozorili da algoritmi više nisu stvar budućnosti, već već upravljaju brojnim sistemima, uključujući i one na tržištu rada, od zapošljavanja do nagrađivanja i otpuštanja.

Krešimir Sever, šef Vladine kancelarije za socijalno partnerstvo, naglasio je da AI ne predstavlja pretnju ako uspemo da prepoznamo način da se prilagodimo promenama na tržištu.

 - Činjenica je da se ceo svet i Evropska unija bave ovim. U Hrvatskoj malo kasnimo. Algoritmi su već tu i upravljaju sistemima. Podaci ne ukazuju na veliki broj poslodavaca koji ih koriste, ali je ipak dovoljno da na tome treba da radimo zajedno - rekao je on, ističući da danas nije neuobičajeno da algoritmi upravljaju sistemima ne samo u običnim poslovima, već i u ljudskim resursima, pri zapošljavanju, nagrađivanju i otpuštanju.

Ivan Vidiš, državni sekretar u Ministarstvu rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike, otkrio je da bi veštačka inteligencija mogla da utiče na 140 hiljada radnih mesta do 2030. godine.

 - Mislim da postoje veoma široke diskusije o ovome i da nema konačnog odgovora. Kao ministarstvo, pokušavamo da razumemo kakvi će biti uticaji na tržište rada i već smo pre sedam godina uradili studiju gde smo pokušali da vidimo kakve će promene na tržištu rada biti usled automatizacije, digitalizacije i veštačke inteligencije. Došli smo do podataka da bi do 2030. godine približno 140 hiljada radnih mesta moglo da doživi značajne promene - rekao je on.

Vidiš je naglasio da fokus digitalne transformacije treba da bude na ljudima i njihovim potrebama.

Dodao je da 70 odsto poslodavaca i radnika pozitivno gleda na promene, ali je neophodno prilagoditi našu radnu snagu. Biće i prilika i izazova.

 - Veštačka inteligencija je još uvek slepa za neke situacije u kojima se radnici nalaze i mogu postojati štetne posledice - primetio je Vidiš.

Hrvoje Josip Balen, predsednik Udruženja informaciono-komunikacione industrije pri Hrvatskom udruženju poslodavaca, komentarisao je podatke o udelu kompanija koje koriste veštačku inteligenciju.

 - Najčešće se koriste generativni alati. Prošle godine, 45 odsto kompanija je izjavilo da koristi veštačku inteligenciju, ali kada dublje zaronimo, vidimo da su to uglavnom alati za kreiranje sadržaja - rekao je on.

S druge strane, upotreba veštačke inteligencije u nekim platformama za regrutaciju postoji, ali je u granicama opšte uredbe EK o korišćenju veštačke inteligencije.

 - Ovde nema automatizovanog regrutovanja ili selekcije, već se radi o podršci - naglasio je on.

Bojan Hadžisejdić, konsultant za veštačku inteligenciju, istakao je da neki ljudi još uvek oklevaju da koriste veštačku inteligenciju.

 - U početku se plaše. Postoje različite perspektive i sve imaju istu početnu tačku. To je uglavnom zbog nedostatka znanja o tome šta je veštačka inteligencija, a šta nije. Dobar deo aktivnosti koje radimo sa korisnicima širom sveta, sa poslodavcima iz mnogih sektora, pokazuje da kada počnemo otvoreno da govorimo o demistifikaciji veštačke inteligencije, kada otvoreno govorimo o uticaju na tržište rada – taj strah počinje da se smanjuje tokom vremena - rekao je, dodajući da duboko veruje da današnja dostignuća u veštačkoj inteligenciji nisu na nivou da mogu da zamene veliku većinu poslova, piše Dnevno.

Dodao je da s druge strane, postoje veoma velika očekivanja da će neke vrste poslova biti pod uticajem veštačke inteligencije.

Tvrdio je da je veštačka inteligencija prilika za pojedince, poslodavce i društvo u celini.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.