Velike gužve na benzinskim stanicama u Hrvatskoj tokom ovog i prošlog ponedeljka, uoči poskupljenja goriva, značajno su uticale na dnevni promet u maloprodaji. U ponedeljak 14. marta, kako pokazuju podaci hrvatske Poreske uprave, fiskalni računi iznosili su 718,5 miliona kuna (95,2 miliona evra) tri puta više nego na isti dan prošle godine kada je iznos bio 231,8 miliona kuna (30,7 miliona evra). Slični odnosi su zabeleženi i prethodnog ponedeljka, 7. marta. Taj dan vrednost računa iznosila je još više, 760,7 miliona kuna ili 100,8 miliona evra, dok je na isti dan pre godinu dana bila 254,8 miliona kuna ili 33,7 milona evra.
Promet ugostitelja
Iako postoje pretpostavke da su domaćinstva proteklih nedelja povećala kupovinu i zbog stvaranja zaliha, najveći doprinos povećanju vrednosti fiskalnih računa verovatno su dale rekordno visoke cene goriva. U Poreskoj upravi nemaju strukturu fiskalnih računa po proizvodima, iz kojih bi bilo vidljivo koliko u ukupnom prometu učestvuje kupovina goriva, ali brojke jasno upućuju na to da su građani mnogo više trošili dva dana uči poskupljenja goriva, prenosi Jutarnji list.
Prosečna dnevna fiskalizacija u prvih 15 dana marta ove godine iznosila je 563 miliona kuna ili 74,6 miliona evra, a u istom razdoblju prošle godine bila je na nivou od 461 miliona kuna ili 61,14 miliona evra. Promet u ta dva ista dana prošle godine, očigledno nije reprezentativan, ali poređenje s prosečnim dnevnim utroškom svejedno pokazuje da su u dva ponedeljka u martu zabeleženi za trećinu veći iznosi fiskalnih računa nego u ostalim danima.
Na nivou cele prošle nedelje ukupna vrednost fiskalnih računa iznosila je četiri milijarde kuna (500,5 miliona evra) i bila je 22 odsto veća (707,7 milona kuna ili 93,85 miliona evra) u odnosu na istu sedmicu 2021. godine.
[caption id="attachment_7632" align="alignnone" width="1200"]
Pixabay/PhotoMIX-Company[/caption]
Smanjenje cene
Pritom je u delatnosti trgovine na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala vrednost računa porasla za 11 odsto, na 2,7 milijardi kuna (358,09 miliona evra), dok je u ugostiteljstvu i turizmu uvećana čak 97 odsto, na 287,3 miliona kuna (38,10 miliona evra). Razlog snažnog porasta prometa u toj delatnosti leži u tome što su 1. marta prošle godine ugostitelji dobili mogućnost otvaranja terasa kafića i restorana, a relaksacija mera usled pandemije koronavirusom nastupila je dve nedelje ranije, 15. februara, kada su kafići mogli da prodaju kafu za poneti.
Cena goriva menja se svaki utorak i računa se prema proseku cena od prošle sedmice, od ponedeljka do petka. Od sledeće nedelje, kako je rekao hrvatski ministar privrede Tomislav Ćorić, očekuje se značajno umanjenje cene goriva. Kako bi olakšala situaciju s gorivom, Vlada je najavila da će na idućoj sednici doneti nove uredbe, od 1. aprila do kraja godine suspendovaće tzv. penalizovanje, odnosno obavezu distributerima da u benzin i dizel dodaju biogorivo što bi njihov trošak smanjilo za 50 lipa (0,06 evra).
Konačno, za taj iznos mogla bi se rasteretiti i cena goriva. Iako je Vlada snizila trošarine u litri dizela i benzina za 20 i 40 lipa (0,02 i 0,05 evra), što će državni budžet koštati 151 milion kuna ili 20,02 miliona evra, veće cene goriva imaju za rezultat i povećanje prihoda u budžet, pre svega kroz naplatu PDV-a.
