Prenatrpane plaže. Skupa kirija. Turističke atrakcije prepune ljudi. Prekomerni broj posetilaca dovodi do degradacije prirodnih resursa, povećane zagađenosti, i erozije lokalnih kultura, što može imati dugoročne posledice ne samo na ekosisteme, već i na kvalitet života lokalnog stanovništva.
Jedan od najpoznatijih primera posledica prekomernog turizma je Maja zaliv na Tajlandu, koji je zbog velikog broja posetilaca bio zatvoren nekoliko godina kako bi se obnovili oštećeni koralni grebeni. Slične restrikcije postoje u mestima kao što su Galapagos i Briž u Belgiji, gde se uvode kvote za broj turista, ograničava broj smeštajnih objekata i promoviše održivi turizam. To su sve mere koje pomažu u očuvanju prirodnih i kulturnih dobara, ali koje dolaze sa rizikom smanjenja prihoda od turizma.
Ne treba kriviti turiste
Kada je reč o prekomernom turizmu, ne treba kriviti putnike, rekao je Rendi Durband, izvršni direktor Globalnog saveta za održivi turizam.
- Problem je zapravo u nedostatku upravljanja. Vlade širom sveta tradicionalno nisu smatrale da imaju ulogu u upravljanju turizmom - rekao je on.
Organizacije za promociju destinacija moraju da promene „M“ u svom nazivu (DMO – Destination Marketing Organization) iz marketinga u menadžment, rekao je Durband za CNBC.
Dodao je da je ova promena započela, ali je još u ranoj fazi.
- To je veliko buđenje koje mora da se dogodi – da vlade shvate da je turizam sektor koji zahteva upravljanje. Postoje načini da se manipuliše, kontroliše, da se poveća kapacitet... kako bi se problem rešio - rekao je.
Naveo je nekoliko primera mesta gde se to već dobro radi.
- Vidimo dobar menadžment zaštićenih područja i nacionalnih parkova. Ali mnogo toga još treba učiniti kako bi se podigla svest o tome šta je potrebno uraditi na nivou vlade - ističe Durband.
„Majstori“ kontrole gužvi
Ali, to nije slučaj u Kini, rekao je on. Od njih treba da se uči.
[caption id="attachment_111821" align="alignnone" width="1000"]
foto: Elias Bitar / Shutterstock.com[/caption]
- Kinezi su majstori u povećanju kapaciteta i upravljanju protokom posetilaca. Svi dolaze da vide Budu, ali je gradska uprava izgradila ogromnu atrakciju pored njega... koja raspoređuje posetioce - rekao je o području koje sada uključuje razvijen park i pećinu sa ogromnim isklesanim figurama.
Rekao je da su kineske vlasti takođe napravile kontrolni centar sa video ekranima koji prate posetioce na različitim lokacijama.
- Mislim da bi mnoge svetski poznate kulturne baštine, gde je prekomerna gužva problem, imale koristi od dodatnih, idealno preliminarnih lokacija koje bi pripremile posetioce, tako da nemaju osećaj da moraju dugo da se zadržavaju na glavnoj atrakciji - rekao je Durband.
Međutim, dodao je, sve popularne lokacije treba da koriste tehnologiju za „praćenje protoka posetilaca“.
Upravljanje turističkim „tokovima“
Upravljanje protokom posetilaca postaje strategija koja se brzo razvija kako bi se ublažio prekomerni turizam. Umesto da se ograniči nivo turizma, pristup se zasniva na kontroli koncentracije posetilaca – bilo sezonski ili tokom dana.
Iako turističke destinacije poput Diznilenda koriste ovu taktiku već godinama, koncept sada privlači pažnju lokalnih vlasti. Rekao je da je malo francusko selo Sen Giljem le Dezert promenilo „tok“ posetilaca nakon što je neko u selu preminuo od srčanog udara, a gužva u saobraćaju onemogućila dolazak hitne pomoći.
Stanovnici mogu da uđu u selo kolima, rekao je Durband, ali posetioci su usmereni da parkiraju na određenom mestu izvan sela vikendima i tokom leta, a zatim biciklom, peške ili električnim autobusom dolaze do sela.
Ova strategija može čak funkcionisati i u gradu poput Barselone, rekao je, koja godišnje privuče oko 17 miliona posetilaca.
„Potražnja neće opasti“
Ali grad se fokusira na „tok“, rekao je portparol Barselonoskog gradskog veća.
- Uspeh turizma u Barseloni se ne može meriti brojem posetilaca, već upravljanjem tokovima ljudi kako ne bi prešli društvene i ekološke granice - rekao je portparol.
Durband je rekao da će upravljanje tokovima posetilaca biti posebno teško u Barseloni. Za razliku od drugih većih gradova, posetioci se obično okupljaju na istim mestima koja preferiraju i stanovnici, što povećava tenzije između ove dve grupe.
- Svi žele da idu u isti mali deo Starog grada, tako da bi disperzija zahtevala prilično opsežnu strategiju da se to postigne - rekao je.
[caption id="attachment_99739" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Ipak, dodao je da je to „apsolutno“ moguće.
„Potražnja neće opasti. Dakle, kapacitet mora da se poveća, a pristupi upravljanju posetiocima moraju značajno da se poboljšaju - rekao je, misleći na osam milijardi ljudi koji sada naseljavaju planetu i sve veću srednju klasu u Aziji i Pacifiku.
Kako države mogu sprečiti prekomerni turizam
Rast interesovanja za manje poznate destinacije postaje jedan od ključnih trendova u borbi protiv prekomernog turizma. Istraživanja pokazuju da sve veći broj turista traži autentična iskustva u manje posećenim oblastima, što bi moglo doprineti ravnomernijem rasporedu posetilaca i rasterećenju popularnih mesta. Međutim, to zahteva pažljivu promociju i infrastrukturalna ulaganja kako bi se osiguralo da ove destinacije ne postanu sledeće žrtve prekomerne posete.
Iako su turističke destinacije širom sveta počele da usvajaju mere održivog turizma, kao što su takse za posetioce, ograničavanje broja turista i promovisanju sezonskih putovanja, problemi i dalje rastu. Globalna turistička industrija, koja je nakon pandemije povratila gotovo 97 odsto pre-pandemijskih nivoa, mora da se suoči sa izazovom balansiranja između prihoda i očuvanja resursa.
Veliki izazov u rešavanju ovog problema leži u promeni ponašanja samih turista. Iako većina putnika izražava želju za odgovornim putovanjem i smanjenjem ekološkog otiska, realnost je da popularne destinacije i dalje privlače ogromne mase. Na primer, čak 44 odsto putnika izjavljuje da bi radije posetili manje poznata mesta, ali često nedostatak informacija ili pogodnosti ih sprečava da to zaista učine. Ovaj trend otvara priliku za turističke agencije i operatere da promovišu alternativne destinacije i sezonska putovanja.
Jedan od rešenja je i uvođenje inovacija, kao što su kampanje avio-kompanija koje promovišu manje poznate gradove, ali i gradskih inicijativa koje nagrađuju turiste za odgovorno ponašanje. Na primer, uvođenje nagrada za skupljanje otpada u obliku besplatnog prevoza i ulaznica za lokalne atrakcije podstiče odgovorno ponašanje i doprinosi smanjenju ekološkog opterećenja.
Rešenje problema prekomernig turizma zahteva holistički pristup, koji uključuje ne samo regulative od strane vlasti, već i promenu u ponudi turističkih usluga, kao i podizanje svesti putnika o održivim praksama i odgovornom ponašanju. Ovaj trend će biti ključan za budući razvoj globalne turističke industrije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
