Finansijski savetnik Vladimir Vasić za Bizportal kaže da je ovaj zakon prema nacrtu koji je predstavljen pre svega dobar za građane.
- Ova odluka je dobra za građane, da bi mogli da znaju kolika im je kamata. Sada ne znaju, banke određuju visoke kamate, na primer, za dozvoljeni minus propisuju kamatu od čak 28 odsto, što je po mom mišljenju previše. Tako se za vezivanjem maksimalne kamatne stope uz određeni dodatak, sprečava nagli rast kamatnih stopa. Ograničenjem efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju i da eventualno zaobiđu ova ograničenja rastom određenih kreditnih naknada - rekao je Vasić.
NBS je poslala bankama svoje predloge za ograničenja kamata, povodom najavljenih izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očekuje da se one izjasne sa primedbama, a onda će se predlozi staviti na javni uvid. Nakon rasprave i konačnog predloga banaka konačna verzija naći će se u skupštinskoj proceduri. Prema najavi iz NBS-a, zakon bi trebalo da bude usvojen krajem godine.
- Banke će imati šta da dodaju ovom predlogu zakona. Ja nisam primetio da se on bavi pasivnim kamatama. Pasivne kamate, to jest kamate na štednju su izvori finansiranja, a to ovim predlogom nije obuhvaćeno. Jer ako "uštinete" sa jedne strane, vi morate da dodate sa druge strane - naglasio je Vasić.
Takođe, Vasić smatra, iako posle duže vremena NBS poseže za administrativnim, a ne tržišnim ograničavanjem kamata, ovo je ipak kratkoročna mera, jer se pored ograničavanja kamata moramo baviti i drugim načinima koji su dobri za građane.
- Dugoročno se mora raditi na alternativama za građane, da bi se sprečio monopol banaka. Alternativni vidovi štednje su neophodni jer sada nemamo mnogo opcija, 92 odsto štednje deponovano je u bankama ili investiranjem u nekretnine. Trebalo bi da mogu da ulože i u nešto drugo - rekao je naš sagovornik.
- Idealno bi bilo ukoliko bi se štednja podelila na trećine, tako bi 33 odsto štednje trebalo da ide bankama, 33 odsto bi išlo na osiguranje i penzione fondove, a trećina išla bi na altrenativne vidove poput start-apa ili investicionih fondova. Tako bismo imali i uvid u kamate i na kredite, a tako i na balkanski sindrom gde banke imaju monopol na štednju - objasnio je Vladimir Vasić.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
