Toga su svesni svi građani na svetu, bilo da im se oporezuje imovina, zarada, poreze plaćaju i prodavnici. Porezi su najizvesniji vid finasiranja jedne države. Ali šta kada porezni nameti postanu preveliki i kada države počnu da uvode ili podižu već zakonski propisane poreze?

Ekonomske krize drmaju planetu te države pribegavaju najizvesnijem vidu zarade novca, podizanjem poreza. A koliko je to novca kojim se finansiraju budžeti govori i podatak da, Nemačka koja je nije naplaćivala porez na imovinu od devedesetih sada planira da ovaj namet ponovo uvede. Odustajanjem od oporezivanja imovine 1997. Nemačka je izgubila čak 380 milijardi evra od poreza, ili 30 milijardi samo prošle godine, pokazala jedna studija iz te zemlje. Uz podatak da to predstavlja 80 odsto budžeta najjače ekonomije Evrope.

[caption id="attachment_97469" align="alignnone" width="1000"]tempirana monetarna bomba Foto: Shutterstock[/caption]

Šta se dešava sa Srbijom


Nakon Hrvatske i BIH koje su najavile uvođenje dodatnog poreza na imovinu, odnosno poreza za nenaseljene stanove i lokale, postavlja se pitanje da li bi ovaj predlog mogao biti predložen ili uveden u Srbiji.

Međutim u našoj zemlji izmenjeni Zakon o porezu na imovinu stupio je na snagu 1. januara 2023. godine, a ovih dana građanima po tom zakonu polako pristižu poreska rešenja.

Porez na imovinu u Srbiji se utvrđuje podnošenjem poreske prijave nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Vrednost nepokretnosti se može umanjiti za amortizaciju, odnosno korišćenje i on iznosi jedan odsto godišnje. Ovo umanjenje može iznositi najviše do 40 odsto, od godine kada je nepokretnost izgrađena ili poslednji put rekonstruisana.

Amortizacija se računa proporcionalnom metodom. Ukoliko poreski organ ne utvrdi stopu amortizacije, prilikom računanja iznosa poreza na imovinu vrednost nepokretnosti se ne umanjuje za amortizaciju.

[caption id="attachment_15222" align="alignnone" width="1000"] Pixabay[/caption]

U zavisnosti od vrednosti nepokretnosti, stopa po kojoj se računa porez na imovinu može biti različita.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama do 30. novembra svake tekuće godine. Ovo lokalne samouprave čine na način na koji se objavljuju svi njeni opšti akti.

Ovo konkretno na primeru poreza za 2024. godinu znači da se gledaju cene iz kupoprodajnih ugovora stanova, kuća i zemljišta u periodu od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2023. Prosečne cene objavljuju se do kraja novembra 2023. i važe za obračun poreza za 2024. Ako izostane objava ovakve odluke, kao što je slučaj ove godine sa gradom Beogradom, važe cene iz odluke opštine i grada za godinu pre.

Postavlja se i pitanje da li je odredba oporezivanja neuseljenih nekretnina, odnosno slične odredbe koju su najavile susedne zemlje  isplativa ili je to samo dodatni namet? Prema podacima tamošnji stručnjaci su kazali da je njihova namera da se zakonski ograniče vlasnici koji gomilaju nekretnine.

U susednoj Hrvatskoj svi koji izdaju prazne nekretnine, ili registruju već postojeće podstanare, izbegavaće porez na dodatnu imovinu jer će plaćati porez na prihod od te imovine.

Koja će imovina biti oporezivana po kojim kriterijumima šta će se oporezovati, u Hrvastkoj nije navedeno. Jedino je izvesno da će postojeća komunalna naknada, koju plaćaju svi vlasnici nekretnina, biti zamenjena porezima na nekretnine.

Drugim rečima, može se očekivati da vlasnici jedne nekretnine, u kojoj žive, neće biti oporezovani, ali će ih svaka dodatna imovina, koja nije u funkciji, skupo koštati, navode hrvatski portali.

Oporezivanje ove imovine bi stimulisalo registraciju zakupa, mišljenja su stručnjaka Hrvatske i BiH. Ova stimulacija bi koristila i budžetu i zakupcima. Navodi se da svi oni koji daju u zakup svoje prazne nekretnine, odnosno upišu već  podstanare, izbeći će porez na neuseljenu imovinu. Ovaj porez izbegavaju zbog toga što plaćaju porez na prihod od te imovine,

[caption id="attachment_48048" align="alignnone" width="1000"]120 miliona Foto: Shutterstock[/caption]

Namera Hrvatske i vlade federacije BIH je, kako navode, da podstakne one koji imaju višak nekretnina, da te nekretnine stave u „promet“ ili prodaju, kako bi izbegli dodatni porez. Ovo bi navode dalje oni dodatno snizilo cenu stanova na tržištu, cenu iznajmljivanja i dodatno stimulisalo tržište.

Hrvatska ima još jedan ekstra porez na imovinu i on se zove Porez na kuće za odmor, njime Hrvatska ubire značajne prihode.

- Sam zakon se ne odnosi samo na kuće za odmor, uprkos nespretnom nazivu. Sada imamo zakon, odnosno jedan porez koji se zaista zove porez na kuće za odmor, ali se on odnosi na širi skup nekretnina, odnosno građevina i delova građevina, osim onih koji nisu namenjeni trajnom najmu ili stanovanju- – kazao je ministar finansija Hrvatske, preneo je HRT.

Nekretnine u Hrvatskoj oporezuju se još i putem spomeničke rente, komunalne naknade i doprinosa.

Primer Nemačke


Kako piše Dojče Vele imovina bogataša - milionera i milijardera u Nemačkoj do 1996. je oporezivana sa 1 odsto godišnje. Od 1997. je taj porez suspendovan. Zbog te odluke nemački državni budžet je siromašniji za ukupno više od 380 milijardi evra, dok je imovina najbogatijih Nemaca, porasla za oko pola milijarde evra.

Ukidanje oporezivanja imovine  Nemačka je uvela jer Nemci u poslednjih 100 godina pokušavaju da spreče odlazak kapitala zbog poreza, pokazuje studija koja je istraživala uticaj ukidanja ovog poreza na nemačku ekonomiju.

U studiji se zaključuje da nema razloga za strah da će milijarderi u slučaju ponovnog uvođenja poreza na imovinu napustiti Nemačku ili da će to dovesti do gubitka radnih mesta . Taj navodni strah je deo narativa političara i ekonomista koji se protive ponovnom uvođenju poreza na imovinu, zaključak je pomenute studije.

Poslednji put 1996. godine od toga poreza na imovinu se u državnu kasu Nemačke slilo oko 4,6 milijardi evra. Nakon toga Nemačka je gubila iznose u visini budžeta za ovu godinu, što prema studijama oprvdava i vraćanje ali i različito oporezivanje u toj zemlji.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.