Nekada smatrana motorom evropske ekonomije, Nemačka se sada suočava s periodom stagnacije i strukturnih izazova.
Uz projekcije rasta koje su među najslabijima u razvijenom svetu, zemlja se 2025. suočava s ozbiljnim preprekama, od ekonomske stagnacije i geopolitičkih tenzija do potrebe za strateškim reformama u ključnim sektorima.
Evo pet glavnih izazova s kojima će nemačka ekonomija morati da se nosi:
1. Ekonomska stagnacija i kontinuirano zaostajanje
Nemačka ekonomija beleži gotovo nikakav rast od kraja 2019. godine.
Projekcije za 2025. ostaju sumorne: Goldman Saks predviđa rast realnog BDP-a od samo 0,3 odsto, dok Bundesbanka predviđa još skromniji rast od 0,2 odsto, a Institut iz Kila stagnaciju od 0,0 odsto.
Ovu stagnaciju prate slabi izvozi, usporena privatna potrošnja i slabe investicije.
Decarbonizacija, digitalizacija i demografske promene dodatno smanjuju potencijalni rast, što analitičare navodi na pitanje da li je nemačka stagnacija privremena slabost ili trajna strukturna promena.
– Trenutno nije jasno da li je trenutna faza stagnacije privremena slabost ili trajna i bolna promena u ekonomiji – izjavio je profesor Timo Volmeršojzer iz instituta IFO.
2. Izbori i fiskalna nesigurnost
Prevremeni savezni izbori u Nemačkoj, zakazani za februar 2025, donose povećanu ekonomsku i političku nesigurnost.
Investitori pažljivo prate hoće li nova vlada iskoristiti značajan fiskalni kapacitet Nemačke za stimulaciju rasta.
Iako Nemačka ima jednu od najnižih stopa duga u odnosu na BDP među razvijenim ekonomijama, ustavno pravilo o „kočnici duga” ograničava javno zaduživanje.
Bez obzira na mogućnost privremene suspenzije ovog pravila, trajno ukidanje – ključno za dugoročne investicije – smatra se malo verovatnim.
Ako nova vlada ne sprovede reforme poput poreskih olakšica i ulaganja u infrastrukturu, Nemačka rizikuje dodatno zaostajanje za evropskim susedima.
3. Gubitak konkurentnosti u automobilskoj industriji
Nemačka automobilska industrija, ključni stub njene ekonomije, nastavlja da gubi globalnu konkurentnost.
Nekadašnji lideri poput Folksvagena, BMW-a i Mercedesa gube tržišni udeo u odnosu na proizvođače iz SAD-a i Kine, posebno u segmentu električnih vozila.
Pored toga, visoki troškovi energije i neizvesna trgovinska politika dodatno opterećuju izvozni sektor.
4. Geopolitički rizici: trgovinske tenzije i protekcionizam
Nemačka ekonomija zavisna od izvoza posebno je ranjiva na rastući globalni protekcionizam, naročito iz SAD-a.
Predstojeća Trampova administracija planira uvođenje carina koje bi mogle značajno ugroziti nemački izvoz.
5. Rastući troškovi energije i inflacija
Visoke cene energije i dalje predstavljaju teret za nemačke kompanije i domaćinstva.
Odluka o gašenju nuklearnih elektrana dodatno je pogoršala situaciju, ostavljajući zemlju zavisnom od skupljih i manje predvidivih izvora energije.
Inflacija, iako niža nego na vrhuncu 2022, ostaje tvrdoglavo visoka u poređenju s periodom pre pandemije.
Sumorna perspektiva s ograničenim optimizmom
Bez odlučnih reformi, Nemačka bi mogla ostati zarobljena u strukturnoj stagnaciji i posrnuti u odnosu na globalne konkurente.
Kako je nedavno izjavio predsednik Bundesbanke Joahim Nagel:
– Ekonomski oporavak još nije na vidiku. Nemačka ekonomija ne samo da se bori s upornim ekonomskim vetrovima, već i sa strukturnim problemima, piše Euronjuz biznis.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
