Krajem januara, predsednik SAD Donald Tramp proglasio je ovu ostrvsku državu "posebnom pretnjom po nacionalnu bezbednost SAD" i zapretio svim zemljama carinama ako nastave da snabdevaju Kubu naftom ili naftnim derivatima.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel nedavno je nazvao ove mere "fašističkim, kriminalnim i genocidnim". U međuvremenu, kaže da je Kuba spremna za razgovore sa SAD "bez preduslova".

Istovremeno, insistira da njegov režim nije "na ivici kolapsa" i najavljuje detalje plana za jačanje energetskog sektora, piše Indeks.hr

Život pod pritiskom sankcija 

Benzin se sada može dobiti samo devizama i nakon čekanja u redovima satima na takozvanim dolarskim benzinskim pumpama. Nestanak struje koji traje od 10 do 15 sati dnevno takođe je postao uobičajen u Havani.

Zemlja trenutno proizvodi samo oko 40 odsto svoje električne energije. Međutim, uprkos Trampovim pretnjama tarifama, život u Havani kao da se odvija uobičajeno.

Bert Hofman iz Instituta za latinoameričke studije GIGA, koji je trenutno u Havani, potvrđuje ovo.

"Postoji veliko iščekivanje. Živimo u nekoj vrsti krizne normalnosti, život ide dalje. Nestanci struje su češći, benzina ima manje, ali sve se postepeno pogoršava. I dalje ima saobraćaja na ulicama",  kaže Hofman.

Ali to je varljiva normalnost jer zemlja "nema izgleda da dobije naftu".

Sve se promenilo 3. januara, kaže Hofman. Venecuela je tada eliminisana kao najvažniji dobavljač nafte za Kubu. Meksiko, drugi najvažniji dobavljač, obustavio je isporuke planirane za januar.

Od 9. decembra, nijedan tanker sa naftom nije pristao na Kubi. U januaru je Kuba kupila pošiljku nafte na takozvanom spot tržištu. Brod iz Toga koji je trebalo da stigne 4. februara promenio je kurs na otvorenom moru ka Dominikanskoj Republici. Može se pretpostaviti da se to dogodilo pod pritiskom Sjedinjenih Država, kaže Hofman.

"To znači da čak i ako Kuba uspe da kupi naftu, neće stići do ostrva", rekao je on.

Isto važi i za moguće isporuke iz Alžira, Angole, Kine ili Vijetnama.

"Pretpostavljam da Sjedinjene Države ulažu mnogo napora da to spreče. Veoma je verovatno da Kuba neće dobijati naftu u doglednoj budućnosti. A to je brutalno", kaže on.

Energetska zavisnost i posledice

Stručnjaci procenjuju da je Kubi trenutno potrebno oko 100.000 barela sirove nafte dnevno. Između četvrtine i trećine njene nafte do sada je došlo iz Venecuele. Meksiko je isporučio procenjenih 6.000 do 12.000 barela dnevno u 2025. godini, dok su Rusija i Alžir poslali manje količine.

Iako je Kuba u poslednje dve godine uz podršku Kine značajno investirala u izgradnju solarnih parkova, oni nisu ni blizu pokrivanju njenih potreba za električnom energijom. Snabdevanje električnom energijom i dalje zavisi od zastarelih, sovjetskih termoelektrana koje su sklone kvarovima.

To znači da je Kuba zavisna od uvoznih energenata. Domaća teška nafta, koja pokriva oko 40 odsto njenih potreba, ne može se preraditi u benzin i koristi se samo za elektrane.

"Niko ne zna koliko će trajati postojeće rezerve nafte", kaže Hofman. 

Krajem januara, Fajnenšel tajms je izvestio o 15 do 20 dana. Posledice će u svakom slučaju biti fatalne.

"U suštini je pitanje nedelja kada će više nestati benzina. A kada nema benzina, ne samo da turisti ne mogu da stignu od plaže do aerodroma, već ni hrana sa sela ne može da stigne do gradova", naglašava stručnjak GIGA.

Hofman takođe pominje nemačku kompaniju koja proizvodi medicinski kiseonik za bolnice na Kubi.

Diplomatski napori i mogućnosti Meksiko je ove nedelje najavio slanje humanitarne pomoći. Istovremeno, ispituje mogućnosti za isporuke nafte diplomatskim kanalima. Ali Meksiko je ekonomski veoma zavisan od SAD, tako da mu je prostor za manevar ograničen. Pored toga, predstoje novi pregovori o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, što Trampu omogućava da izvrši dodatni pritisak na susednu zemlju.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum ponudila je da posreduje u mogućim razgovorima između Vašingtona i Havane, iako uopšte nije jasno o čemu bi se pregovaralo.

Na saslušanju u američkom Senatu u januaru, državni sekretar Rubio je jasno stavio do znanja da traži promenu režima. Za razliku od Venecuele, Kuba ima manji ekonomski, a više simbolički značaj.

Ovo karipsko ostrvo simbolizuje otpor Monroovoj doktrini i američki zahtev za dominacijom na zapadnoj hemisferi.

"To je otvoren račun. U Vašingtonu osećaju da sada drže sve adute i da je došao trenutak za kapitulaciju Kube, šta god to konkretno značilo", naveo je on.

Zato je teško zamisliti "o kojim tačkama bi kubansko rukovodstvo moglo da se složi sa Trampom i Rubiom", dodaje Hofman.

Kontakti bez dijaloga

Tramp je poslednjih dana tvrdio da njegova vlada vodi razgovore sa kubanskim liderima. Havana je to demantovala: postoje kontakti, ali nema dijaloga.

Zamenik kubanskog ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio rekao je u intervjuu za špansku novinsku agenciju EFE da su "poruke razmenjene", ali da bi "bilo pogrešno reći da se pripremaju bilateralni pregovori".

Havana je više puta javno izrazila spremnost da vodi razgovore sa SAD "na ravnopravnoj osnovi".

Suočen sa embargom na naftu, de Kosio je priznao da njegova zemlja ima "ograničene mogućnosti".

Najavio je plan za vanredne situacije koji će biti predstavljen stanovništvu "u narednim danima". Biće "teško za vladu i veoma teško za stanovništvo u celini".

U međuvremenu, ruski ambasador na Kubi, Viktor Koroneli, poslao je jasnu poruku. Kako je prenela novinska agencija Rojters, ovaj diplomata je u intervjuu ruskoj agenciji RIA Novosti naglasio da Moskva planira da nastavi sa snabdevanjem Kube naftom.

"Ruska nafta je poslednjih godina nekoliko puta isporučena Kubi. Pretpostavljamo da će se ova praksa nastaviti", rekao je Koroneli.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.