U analizi se navodi da bi deca rođena u zemljama s niskim i srednjim dohotkom mogla tokom života zaraditi 51 posto više kada bi ljudski kapital u njihovim zemljama bio na nivou najuspešnijih država sa sličnim prihodima, piše Gardijan.

"Blagostanje zemalja s niskim i srednjim dohotkom zavisi od njihove sposobnosti da izgrade i očuvaju ljudski kapital. Trenutno svedočimo tome da se mnoge zemlje bore s poboljšanjem ishrane, učenja i veština svoje sadašnje i buduće radne snage, što izaziva zabrinutost za produktivnost rada i vrste poslova koje njihove privrede mogu održati u budućnosti", poručila je Mamta Murti, potpredsednica Svetske banke za ljudske resurse.

Izveštaj pod nazivom "Izgradnja ljudskog kapitala tamo gde je to važno" otkriva da je u 86 od 129 zemalja s niskim i srednjim dohotkom zabeležen pad u zdravstvu, obrazovanju ili učenju na radnom mestu između 2010. i 2025. godine.

Važno je i okruženje u domu

Kao dokaz ovog zabrinjavajućeg trenda navodi se činjenica da su odrasli u nekoliko podsaharskih afričkih zemalja danas u proseku niži nego pre 25 godina, što ukazuje na pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja. Istovremeno, deca u zemljama s niskim i srednjim dohotkom postižu lošije rezultate u učenju nego pre 15 godina, pri čemu je najveći pad zabeležen upravo u podsaharskoj Africi.

Svetska banka poziva donosioce politika da se usredsrede na poboljšanje ishoda u tri ključna okruženja: domu, susedstvu i na radnom mestu. Analiza se oslanja na niz istraživanja koja razotkrivaju faktore koji utiču na ljudski kapital, od zaostajanja u rastu u detinjstvu zbog neuhranjenosti do prisustva kriminalnih grupa u lokalnim zajednicama.

Kada je reč o domu, izveštaj ističe kako kvalitet nege koju porodice mogu pružiti ima dugoročne posledice. Kao primer navode se milioni dece u Kini o kojima se brinu rođaci dok roditelji rade u drugim gradovima.

Razliku čini i samo 50 metara

Istraživanja pokazuju da "ta deca, ostavljena na brigu, žive u domaćinstvima s višim prihodima, ali postižu lošije rezultate na testovima iz matematike i jezika, kao i da pokazuju više stope depresije". Stopa kriminala u susedstvu takođe je važan faktor.

Navodi se studija koja pokazuje da "u San Salvadoru ljudi koji žive u četvrtima pod kontrolom bandi imaju manje imovine, niže prihode i niži nivo obrazovanja, čak i u poređenju s ljudima koji žive samo 50 metara dalje". Radno mesto je treće okruženje u kojem bi se, prema Svetskoj banci, trebao graditi ljudski kapital kroz obuku i sticanje iskustva.

Međutim, izveštaj ističe da 40 posto žena u zemljama s niskim i srednjim dohotkom uopšte nije zaposleno. Od onih koje rade, čak 70 posto zaposleno je u "poljoprivredi, nekvalitetnom samozapošljavanju ili mikro-preduzećima", sektorima koji uopšteno nude "ograničenu formalnu obuku i malo prilika za učenje na radnom mestu".

Banka je predložila rešenja

Za rešavanje ovih problema preporučuje se širok spektar politika, od programa podrške roditeljstvu i osiguravanja čiste vode do stvaranja podsticaja za naukovanje. Izveštaj takođe napominje da se zemlje sa sličnim nivoom prihoda mogu značajno razlikovati po ljudskom kapitalu, ističući Jamajku, Keniju, Kirgistan i Vijetnam kao primere uspeha.

U kontekstu skepticizma američke administracije prema vrednosti međunarodne pomoći, predsednik Svetske banke Adžaj Banga redefinisao je ulogu te institucije, usmeravajući je na otvaranje radnih mesta i podsticanje privrednog rasta.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.