„SAMO SNAŽAN SELJAK ČINI DRŽAVU JAKOM“ Neophodno je da se vrati nada domaćem poljoprivredniku

Korana Savić | 15:14 | 12.11.24 Biz info

Ukoliko neko planira da se bavi poljoprivredom, i misli da je to upravo delatnost koja će mu obezbediti egzistenciju, a nema površinu, niti sredstva kojom bi kupio njive, jedna od opcija je zakup poljoprivrednog zemljišta, takozvana arenda.

Foto: Shutterstock

I dok su ranijih godina u zakup davani čitavi lanci zemlje, u poslednje vreme zabeležen je pad interesovanja za zakup. Takođe tržište beleži i pad cene iznajmljivanja samog poljoprivrednog zemljišta.

Osnovni razlog za smanjenje poljoprivrednih površina i zakupa zemlje u arendu, leži u tome da je bavljenje poljoprivredom postalo rizična grana, kako kažu agroekonomisti, odnosno sve je u brojkama, kako je za Bizportal izjavio agroekonomista Petar Radić.

– Sve je u matematici, a ona pokazuje da vi kao poljoprivrednik ni na svojoj zemlji nemate poželjnu isplativost. Ulaganja u proizvodnju su ogromna, a zarada ne pokriva proizvodnju. Kada bi poljoprivrednik mogao da očekuje zaradu bilo bi i više zakupa poljoprivrednog zemljišta u arendu – kazao je Radić.

Cena arende se kreće od 150 evra po jutru u Banatu, pa do 200 ili 300 evra u drugima delovima Vojvodine. Međutim intersovanje je malo, ljudi koji su se bavili ovim vidom poljoprivredne proizvodnje odustaju ili smanjuju površine pod zasadima. Naš sagovornik i agroekonomista, koji je i sam zakupac zemljišta u arendi, očekuje i nada se da će situacija biti bolja, ali naglašava da je prvenstveno nepohodno pažnju usmeriti na domaće poljoprivrednike, pa tek onda dozvoliti uvoznicima da uvoze robu.

– Samo snažan seljak čini državu jakom. Bavljenje poljoprivredom danas i nije neka perspektiva, mnogo je tu raznoraznih faktora koji utiču na tu granu. Mislim da za sada ne postoji način, jer ni deca poljoprivrednika ne vide perspektivu u bavljenju tim poslom. Tako i ja, kao neko ko je još tvrdoglav, još uvek uzimam zemlju u arendu u nadi da će biti bolje – istakao je Petar Radić i dodao da veruje da je sa jačanjem poljoprivrede moguće značajno ojačati i ekonomiju zemlje.

I on poput ostalih stručnjaka u agroekonomiji savetuje da je za poboljšanje uslova u poljoprivredi, ali i što veću iskoristovost poljoprivrednog zemljišta, neophodno učiniti sve da poljoprivrednik od te zemlje dobije makar onoliko koliko je uložio u zakup.

– Situacija nije takva kao nekad kada su čitavi lanci zemlje davani u zakup, i kada je od zemlje moglo da se živi. Generalno svedoci smo da sada ljudi koji su davali u zakup zemlju i za to dobijali mnogo para, došli do toga da mole i „vuku ljude za rukav“ da se ona zakupi. To je zbog toga što se svi problemi koji se pojave prebacuju na zakupca. Takoreći sva problematika je na onom koji bi trebalo da napravi pozitivnu računicu, a to je poljoprivrednik, zakupac zemlje. Onaj koji je daje u zakup samo je tu da taj novac potroši – kazao je naš sagovornik.

Pojedini stručnjaci navode i klimatske promene kao jedan od problema i razloga zbog koga poljoprivrednici odustaju, dok naš sagovornik nije saglasan sa tim.

– Mi ne možemo mnogo da rešimo, ako osuđujemo klimu, seljaci će to rešiti sadnjom ozimih kultura i useva, ne mogu sve godine biti sušne, imamo smenu kišnih i sušnih godina. Ja se ne slažem sa tom tezom da je za sve kriva klima ili životinje za kompletno zagađanje planete. Ja verujem da će doći bolje godine za poljoprivredu, samo bi trebalo da se potrudimo svi – objasnio je Radić

Zakup poljoprivrednog zemljišta

Zakon je jasan i kaže da je izdavanje poljoprivrednog zemljišta u zakup od strane vlasnika moguće u slučaju kada vlasnik nema nameru, mogućnost niti potrebu da se bavi ovom delatnošću.

U slučaju da postoji privatna ili zadružna svojina nad registrovanom obradivom površinom, a vlasnik nema nameru da se bavi poljoprivredom, dužan je da omogući izdavanje u zakup zainteresovanim licima, uz plaćanje taksi, naknada i naplatu zakupa. U slučaju neizdavanja obradive površine u zakup ili obrađivanja, poreski organi imaju pravo naplate većih suma poreza. . Zato se stiče utisak da je i po zakonu bolje zemlju izdati, ukoliko vlasnik nema da se na njoj bavi poljoprivredom.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdaje se u skladu sa odlukom Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i realizacijom od strane organa lokalne samouprave.

Može biti izdato fizičkom licu, odnosno zainteresovanom pojedincu uz naknadu, a može i pravnim licima – školama, društvima, udruženjima, preduzećima i mnogim drugim organizacijama i poslovnim subjektima. Ministarstvo poljoprivrede na svom sajtu objavljuje smernice kako i pod kojim uslovima se može zakupiti poljoprivredno zemljište, u državnoj svojini.

Na istom sajtu nalaze se i otvoreni i najavljeni tenderi, odnosno licitacije za izdavanje zemljišta. Zemlja se izdaje u zakup pravom preče kupovine, odnosno ko na licitaciji ponudi više.

Ministarstvo staje na put „lažnim poljoprivrednicima“, benefit za zakupce

Ministarstvo poljoprivrede (Uprava za agrarna plaćanja) pozivalo je poljoprivredne proizvođače da do 15. novembra evidentiraju poljoprivredno zemljište koje faktički obrađuju, a bez regulisanog pravnog osnova sa pretpostavljenim vlasnikom.

Takođe, svi koji imaju informacije o zloupotrebama u vezi sa prijavom poljoprivrednog zemljišta iste mogu da prijave putem mejla [email protected].

Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiće poljoprivrednicima da upišu parcele u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava na osnovu posebne izjave overene kod notara pod krivičnom i materijalnom odgovornošću. Na taj način garantovaće da je navedena parcela ona koju baš oni obrađuju što će i dokumentovati nadležnim inspekcijama tokom provere.

Cilj je da pravo na podsticaje ostvaruju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju – u svoje ime i za svoj račun. Time, subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji je zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.