Prema proceni RZS, Srbija je ove godine ostvarila realni rast BDP-a 3,9 procenata, a takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima.
Fizički obim industrijske proizvodnje porastao je za 3,0 odsto, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 4,4 procenta, uprkos remontu rafinerije NIS-a u Pančevu i niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra. Rast obima proizvodnje u rudarstvu iznosio je 7,5 odsto, dok je u energetici zabeležen pad od 6,0 procenata i to usled smanjenog hidropotencijala zbog suše.
Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu veća je za 8,6 odsto, rast aktivnosti zabeležen je i u uslužnim sektorima, na šta ukazuje pre svega realni rast prometa u trgovini od 5,9 procenata.
Pored toga, zabeležen je i rast ugostiteljskog prometa za 8,3 odsto i rast aktivnosti u saobraćaju od 9,3 odsto, dok je broj noćenja turista bio veći za 1,4procenta u odnosu na prošlu godinu.
Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, navodi se da je ona, prema proceni RZS, zabeležila pad od 8,8 odsto i to zbog izrazite suše.
Povoljna kretanja u 2024. nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada i životnog standarda.
[caption id="attachment_96477" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Prosečna zarada je nominalno povećana za 14,2 procenta, dok je njen realni rast iznosio 9,2 odsto, čime je očuvana kupovna moć stanovništva.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju smanjena na 8,1 procenat, dok je stopa zaposlenosti dostigla nivo od 51,9 odsto.
Prosečna godišnja inflacija je ove godine iznosila 4,6 procenata, dok je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 4,3 odsto, što je u granicama cilja NBS od 3,0 procenta plus minus 1,5 odsto.
Ističe se da je inflacija tokom ove godine bila na opadajućoj putanji, a da su njenom smanjenju ključno doprinele niže cene energenata i usporavanje prehrambene inflacije.
Osim toga, usporavanju inflacije u ovoj godini doprineli su efekti mera monetarne politike, niža uvozna inflacija i smanjenje inflacionih očekivanja.
Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema procenama RZS, robni izvoz će u 2024. zabeležiti rast od 1,7 odsto, uprkos smanjenju eksterne tražnje, što je pre svega rezultat otpornosti izvoza zahvaljujući njegovoj sektorskoj i geografskoj diversifikaciji.
S druge strane, prema preliminarnim procenama, robni uvoz će na nivou godine biti veći za 5,6 odsto, što je rezultat nastavka investicionog ciklusa i povećanog uvoza opreme i repromaterijala, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka stanovništva.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
