Često se među ljudima čuje kako je novac umesto odmora stvar dogovora između poslodavca i radnika. Međutim, to uopšte nije slučaj. Pravo na korišćenje godišnjeg odmora nije stvar dogovora nego zakona.
Prema Zakonu o radu, pravo na godišnji odmor je neotuđivo pravo svakog radnika. Ono ne može da se uskrati niti radnik može da ga se odrekne. Čak i da zaposleni zatraži odricanje od odmora ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše sporazum sa poslodavcem, taj akt ne bi imao pravnu snagu. Dakle, novac nikad ne može zameniti odmor.
Zakon o radu predviđa isplatu novčane naknade za godišnji odmor samo u izuzetnoj situaciji: kada radni odnos iznenadno prestane te nema uslova da se iskoriste preostali dani godišnjeg.
Recimo, u slučaju da radnik da otkaz uz otkazni rok od 15 dana, a ostalo mu je, na primer, tri nedelje neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac nema mogućnost da obezbedi korišćenje godišnjeg odmora. Tada se, stoga, isplaćuje naknada.
[caption id="attachment_77637" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Dakle, nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora usled prestanka radnog odnosa je jedini slučaj kada zakon dopušta da se zaposlenom umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada, piše B92.
U Zakonu o radu tačno piše: U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja istog, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete.
Dokle god ste u radnom odnosu, poslodavac je uvek dužan da vam obezbedi sledovano odsustvo. Ukoliko to ne uradi, Zakon predviđa kaznu i do milion dinara. Odmor nema cenu - svrha je da se odmorite od posla, ne da "pregorite" na poslu kako biste se oparili, to nijednoj strani nije u interesu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
