U poslednjih par decenija Srbija mnogo ozbiljnije radi na promociji svog tradicionalnog pića - rakije, kao i na pozicioniranju na ozbiljnim tržištima. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da izvoz rakije na inostrana tržišta godišnje raste po stopi većoj od 20 odsto, kao da interesovanje za našim proizvodim pokazuje sve više zemalja.
Potpisivanje Ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom, otvaraju se vrata ka velikom tržištu, kako za brojne proizvode sa našeg podneblja, tako i za rakiju, ali uz jednu malu izmenu.
Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, kinesko tržište bi moralo da promeni regulativu koja se odnosi na uvoz naše rakije.
- Oni uopšte ne prepoznaju voćnu rakiju kao alkoholno piće, nemaju jasno određenu kategoriju za nju. Mi radimo na tome da oni taj zakon što pre regulišu kako bi se izvoz proširio i u Kinu, tačnije kako bi srpska rakija našla put do njihovih krajnjeg korisnika - ističe započinje sagovornik za Bizportal.
Bogunović objašnjava, da to nije slučaj samo sa kineskim tržištem, odnosno njihovim regulativama za uvoz , već da postoje mnoga tržišta koja takođe ne prepoznaju rakiju, odnosno da nemaju svoju kategoriju, kako bi se ona neometano izvozila.
- Neophodno je da se mnogi edukuju o našoj rakiji, kao kvalitetnom domaćem proizvodu. Mi uveliko šaljemo srpsku rakiju, paralelno sa našim vinima, na brojna svetska ocenjivanja, gde naši proizvodu dobijaju brojne medalje, pa se tako i svet upoznaje sa našim tradicionalnim pićem, iako i dalje ne postoji odgovorajuća kategorija - dodaje on.
Ukoliko govorimo o standardnim tržištima na koja se plasiraju najveće količine rakije, kako sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Aleksandar Bogunović navodi, ističu se nekoliko najvažnijih.
- Naša najveća tržišta na koja se izvozi rakija su Nemačka, Sjedinjene Američke države, kao i region (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija). Na tom spisku su takođe i Litvanija, Letonija, Azerbejdžan. Pored toga mi uveliko radimo na proširenju tržišta, pa da na ovaj spisak dodamo još i Austriju i Rusiju, kao izuzetno velika tržišta koja će doneti još novca našim proizvođačima, ali doprineti samoj ekonomiji - govori on.
Količina je tu, a o kvalitetu je izlišno govoriti
Što se tiče proizvodnje domaće rakije i broja destilerija, tu nema apsolutno nikakvih problema.
Bogunović ističe da je u Srbiji registrovano više od 900 proizvođača, odnosno destilerija rakije koje proizvode zavidnu količinu ovog pića.
- Mi nemamo problem sa proizvodnjom, naša zemlja proizvodi ozbiljne količine rakije. Takođe, naša rakija je najkvalitetnija standardno, a akcenat je sada na proširenju tržišta za izvoz, kao i na tome da se rakija promoviše na najboljem mogućem nivou - objašnjava sagovornik.
[caption id="attachment_84443" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Boca šljivovice stara tri decenije prodata za neverovatnu sumu novca
Podsetimo, Srpska šljivovica je 2022. godine i zvanično uvrštena u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra. A, da imamo čime da se hvalimo svedoči i to da je upravo jedna šumadijska šljivovica prodata za 1.750.000 dinara na svetskoj aukciji. Boca stara 30 godina iz jedne destilerije kod Rače kragujevačke, prodata je ujedno kao i prva i jedina rakija koja ima oznaku zaštićenog geografskog porekla, a koja dolazi iz Srbije.
Pored vrhunske šljivovice, proizvođači najskuplje šljivovice na svetu proglašeni su i zvanično za treću najmoderniju destileriju na svetu dok u Evropi drži prvo mesto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
