Strani državljani srpskog porekla koji su rođeni u dijaspori ili su zbog određenih životnih okolnosti otišli iz Srbije, i odrekli se srpskog državljanstva, kroz program "Carta Serbica" mogu da dobiju boravišnu dozvolu u Srbiji na godinu dana i da apliciraju za državljanstvo, izjavila je juče premijerka Ana Brnabić.
Brnabić je, predstavljajući program "Carta Serbica", ukazala da on podrazumeva i dodatne olakšice i podsticaji, poput poreskih i carinskih olakšica, i omogućavanje podizanja stambenih kredita za poreske nerezidente u saradnji sa bankom "Poštanska štedionica".
Premijerka je poručila da su naši ljudi u dijaspori "blago", jer svojim dolaskom donose i entuzijazam, ali i nova iskustva i znanja.
- Veliki su potencijal i bogatstvo naši ljudi u dijaspori, i svi oni oni koji žele da se vrate ili da dođu ovde da vide, pa da kasnije donesu odluku o državljanstvu, investiranju, otvaranju firmi - rekla je Brnabić.
Ona je dodala da je program "Carta Serbica" preuzet od Poljske, a osmišljen je kako bi svima koji vode poreklo iz Srbije, a imaju državljanstvo druge zemlje, mogla da se otvore vrata i pruži način da legalno borave u Srbiji.
- Da ovde žive, rade, studiraju i donesu dalje odluke - dodala je Brnabić.
[caption id="attachment_4130" align="alignnone" width="689"]
Youtube.com/ALO.RS/Printscreen[/caption]
Program "Carta Serbica" realizuje organizacija "Tačka povratka", čiji direktor Ivan Brkljač kaže da mogu da se prijave svi koji su druga ili treča generacija srpskog porekla, rođena u inostranstvu, raseljeni tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i oni koji su zbog nekih životnih okolnosti morali da se odreknu državljanstva republike Srbije.
On je dodao da su u planu različiti projekti, koji bi obuhvatili ulaznice u muzeje i posete kulturnim objektima, kako bi se oni koji nikada nisu živeli u Srbiji upoznali sa kulturom i istorijom svojih predaka.
Prvi korisnik programa "Carta Serbica" je Aleksandar Zurovac, koji je kao dečak napustio svoje rodno mesto, a zatim i Srbiju, i otišao u SAD, ali sada planira da svoj život nastavi u svojoj zemlji.
- Rođen sam u Hrvatskoj, u Drnišu. Za vreme rata otac mi je proveo u logoru četiri meseca, mi nismo znali da li će biti živ i kako ćemo dalje... Nakon što je pušten došli smo do Beograda, tu smo imali rodbinu - ispričao je Zurovac svoju tužnu sudbinu.
Priseća se da mu je bilo veoma teško, jer porodica nije imala od čega da živi, a na kraju su, kaže, dobili politički azil u SAD.
- Bilo je sjajno, ali moja otadžbina je sve vreme bila u mom srcu i deo moje duše i uvek sam želeo da se vratim - naveo je on.
Uvek je, priča, bio ponosan što je Srbin i to nikada nije krio, već je, naprotiv, uvek isticao.
Životna perspektiva se, kaže, promenila kada je dobio decu.
- Imam dve ćerke, a shvatili smo da taj život nije ono sto smo želeli za nasu decu, jer ipak je naš narod poseban... - dodao je.
Priznaje da nije znao kakva je procedura pri povratku:
- Sleteo sam 5. maja u Srbiju i rekao - tu sam, ali to ne ide baš tako", dodao je Zurovac i naveo da je sada sve lakše kada je već započo neophodnu proceduru.
- Ovde vidim samo pozitivne i divne ljude. U Americi vas niko neće pustiti preko reda u prodavnici, iako ste sa detetom - ispričao je Zurovac.
Brkljač, Zurovac i premijerka su pozvali sve ljude iz dijaspore da se informišu na sajtu „Tačke povratka” o povratku i programima kao što je „Carta Serbica”.
Brkljač je dodao da su uvek spremni da odgovore na sva pitanja i saslušaju nove predloge i ideje ljudi iz inostranstva, koji žele da se vrate u Srbiju.
