U glavnom gradu, iako u njemu živi trećina stanovništva Srbije, nezaposlenih građana je bilo 32.190, dok je najveći broj onih bez posla iz Šumadije i zapadne Srbije – 119.983. Interesantno za poređenje je trenutno stanje u Austriji. 

U toj zemlji EU je krajem januara ukupno 456.192 ljudi bilo nezaposleno ili pohađalo programe obuke i rekvalifikacije, što je za 2,4 odsto više nego u istom periodu lane, odnosno za 10.679 osoba više, prenosi bečki list „Prese”.

Tamošnje tržište rada, istovremeno, pokazuje znake slabljenja potražnje za radnom snagom, jer je broj otvorenih radnih mesta smanjen za 10,5 odsto u poređenju sa 2025, dok se u Srbiji i dalje traži radnik više. Ipak, prema podacima NSZ-a, stopa nezaposlenosti u Srbiji je u kontinuitetu u padu, a na to je nedavno poseban akcenat stavila i Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad i zapošljavanje, navodeći da je u trećem kvartalu 2025. godine stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum od 8,2 odsto, što je najniži nivo u poslednje dve decenije, kao i da je od 2015. broj nezaposlenih smanjen za više od 53 odsto.

Zvaničnici povezuju pad nezaposlenosti sa rastom minimalne plate, povećanjem standarda, modernizacijom zakona o radu i većim investicijama. Naglašavaju i da država radi na merama za posebno ranjive grupe – kroz program „Garancije za mlade”, bez posla ili obrazovanja.

Kada je reč o mladima, upravo se oni, kako pokazuje najnovija statistika lakše zapošljavaju od starijih, pošto je onih od 20 do 24 godine na birou rada bilo nešto više od 25.000, a mladih između 25 i 29 godina za oko 1.000 više.

U NSZ-u podsećaju da kada je reč o starosnoj dobi ljudi koji nemaju posao, po brojnosti su najveće grupacije od 55 do 59 godina i od 60 do 65 godina u kojima je bilo po više od 46.000 ljudi. Brojni su i oni od 50 do 54 godine života, u kojoj je na kraju prošle godine bilo više od 43.000 nezaposlenih.

Što se tiče dužine čekanja na posao, najbrojniji su oni koji na zaposlenje čekaju duže od deset godina.

Njih je na kraju 2025. bilo više od 66.000. Slede nezaposleni koji su na birou manje od tri meseca – 47.261, a na trećem mestu je grupacija sa stažom čekanja na radno mesto između godinu i dve, a koja je brojala nešto više od 44.000 ljudi, preneo je Tanjug.

Dok Vlada Srbije predstavlja pad nezaposlenosti kao dokaz da ekonomske politike i reformski pristup daju rezultate, sindikalci priznaju da zvanična statistika pokazuje pad nezaposlenosti, ali smatraju da to ne mora značiti da se radnicima zaista poboljšao položaj.

Oni često ističu da brojke ne obuhvataju sve ljude bez posla, odnosno da se u prave podatke ne računaju oni koji nisu prijavljeni na biro rada, ljudi angažovani na privremenim ili sezonskim poslovima, radnici koji su otišli na rad u inostranstvo. Tako se „formira” niža stopa nezaposlenosti, nego što je realno stanje, uveravaju u sindikatima. Jer, kad neko ode više se ne vodi kao nezaposlen, briše se sa evidencije NSZ-a, ali to ne znači da je dobio posao u Srbiji. Prema sindikatima, to automatski obara stopu nezaposlenosti – bez otvaranja novih radnih mesta u zemlji.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.