Globalni trendovi u turizmu pokazuju sve veću popularnost planinskih destinacija tokom letnjih meseci, posebno u Evropi. U poslednje vreme, sve više turista iz mediteranskih zemalja, suočenih sa ekstremnim letnjim vrućinama, bira severne i planinske destinacije kao svoje letnje odredište.

Sve više ljudi izbegava pretrpane plaže i ekstremne vrućine, odlučujući se za svežinu i prirodnu lepotu planinskih regiona. To se vidi i u primerima skandinavskih zemalja koje beleže porast poseta tokom leta. Slično tome, destinacije u Alpima, Pirinejima, i Karpatima privlače turiste zainteresovane za aktivnosti na otvorenom poput planinarenja, biciklizma, i rekreativnog boravka u prirodi.

Porast interesovanja za planinske destinacije u Evropi nije samo posledica izbegavanja vrućina, već i sve veće potražnje za aktivnim odmorom. Turisti sve više traže autentična iskustva koja uključuju avanturističke aktivnosti kao što su pešačenje, planinarenje, i kampovanje. Ova promena u turističkim preferencijama reflektuje globalni trend zdravog života i povratka prirodi, gde planine postaju idealna destinacija za one koji žele da pobegnu od urbanog stresa i uživaju u čistom vazduhu i spektakularnim pejzažima.

Istovremeno, mnoge evropske zemlje ulažu u unapređenje turističke infrastrukture u planinskim regijama kako bi odgovorile na rastuću potražnju. Na primer, razvijaju se novi smeštajni kapaciteti, poboljšavaju se putevi i uvode se dodatne turističke aktivnosti koje mogu privući posetioce tokom cele godine. Ovako osnaženi, planinski turizam u Evropi ne samo da doprinosi lokalnim ekonomijama, već i pomaže u očuvanju prirodnih resursa kroz održivi turizam.

Akcenat se stavlja na očuvanje prirode i ekološki odgovoran turizam, što dodatno utiče na privlačnost planinskih regiona. Evropa je prepoznala potrebu za diversifikacijom turističke ponude, gde se planinske destinacije izdvajaju kao održiva i privlačna alternativa tradicionalnom letnjem odmoru na plažama. Ove promene u turističkim preferencijama nude brojne prilike za zemlje sa razvijenim planinskim turizmom, ali i za one koje tek treba da iskoriste svoj potencijal u ovoj oblasti.

Ovaj trend otvara vrata Srbiji, koja poseduje bogatu ponudu planinskog turizma, da privuče veći broj turista, kako domaćih tako i inostranih.

Ogroman i neiskorišten potencijal


Planinski turizam u Srbiji ima ogroman potencijal tokom leta, zahvaljujući bogatoj prirodi, umerenoj klimi, i kulturno-istorijskom nasleđu. Na primer, planine kao što su Zlatibor, Tara, Kopaonik, i Stara planina svojim temperaturama postaju idealne za ljude koji žele da izbegnu ekstremne vrućine južnijih krajeva Evrope.

U prilog razvoju planinskog turizma ide i sve veća svest o važnosti očuvanja prirode i održivog turizma, što je trend koji se u poslednje vreme sve više promoviše. Turisti danas traže autentične i ekološki odgovorne destinacije, što srpske planine, sa svojim netaknutim prirodnim lepotama, svakako jesu. Stoga je sada pravo vreme da Srbija dodatno razvije i promoviše svoj planinski turizam, prilagođavajući ponudu savremenim potrebama i interesovanjima turista.

Ipak je tu glavna razlika između nas i Evrope, kako ističe sagovornik Bizportala i direktor Jute, Aleksandar Seničić.

- Imamo prirodu i sve potrebne kapacitete na kojima i Evropa može da nam pozavidi, ali nama fali ljudski faktor, odnosno infrastruktura. Mi još uvek nismo razvili naviku niti sadržaje koje možemo ponuditi tokom leta. U Evropi postoji razvijena infrastruktura i promovisanje aktivnosti poput pešačenja, biciklizma i sličnog i odatle možemo dosta toga preuzeti - kaže direktor Jute.

[caption id="attachment_14649" align="alignnone" width="1024"] Pixabay/Marjonhorn[/caption]

Naš sagovornik navodi i kako najveći broj turista koji posećuje naše planine to zapravo čini u samostalnoj režiji jer je upoznat sa njihovim lepotama, a potencijal koji se tu krije je drastično veći.

- Jednostavan marketing bi uradio dosta posla. Kopaonik je, na primer, ranije imao mnogobrojne programe poput berbi pečuraka i bilja i edukacije o istoj temi. Vidimo ove godine kako oni pokušavaju da animiraju svoje turiste da dođu u letnjim mesecima i to na duže od jednog vikenda. Upravo se u promovisanju tih sadržaja, poput organizacije takmičenja, sportskih manifestacija, šetačkih i trkačkih tura i sličnog, nalazi glavni pokretač ovog turizma - zaključuje Seničić.

Iako i dalje veliki broj građana vezuje svoje godišnje odmore za odlazak na more, kroz brendiranje i promociju se mentalitet može uveliko promeniti.

Realnost i nadanja


Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvih šest meseci ove godine, broj stranih turista koji su boravili na planinama u Srbiji iznosi 114.105. Posebno se ističu Kopaonik sa 25.860 posetilaca, Zlatbor sa 58.606 i Fruška Gora sa 17.203 posetilaca. Konkretno u junu mesecu je planinske centre u Srbiji posetilo 19.551 stranih turista.

Što se tiče domaćih turista, planine Srbije je posetilo 468.325 ljud za prvih šest meseci, što pokazuje drastičnu disproporciju u odnosu na strane turiste. Iste planine su bile primamljive i za domaće turiste kao i u slučaju stranih, ali opet brojke pokazuje da su aktivniji bili naši državljani od stranih.

Ove brojke pokazuju rast u odnosu na prošle godine, ali jednostavno taj rast u ovom trenutku nije dovoljan. Upravo zbog potencijala koji naša zemlja poseduje.

Javlja se i dodatni problem. Zbog klimatskih promena svedoci smo da naša zemlja poseduje sve manje snežnih dana, a planinski turizam se u prošlosti najviše oslanjao na skijaške centre i taj period godine. Vrlo je verovatno kako se u narednim godinama klima neće menjati i to nam govori da je potreban drugačiji strateški plan za promovisanje ovih planina. Ipak se očekuje sve manje snežnih dana i sve kraća sezona skijanja.

- Iako je Kopaonik tradicionalno zimsko odmaralište, zbog klimatskih prilika i njegovog potencijala, smatram da je budućnost Kopaonika u promovisanju letnjeg turizma. Postoji veliki broj aktivnosti koje mogu da dovedu veliki broj turista tokom čitave godine i to je potencijal koji se mora iskoristiti - istakao je u razgovoru sa nama vlasnik apartmana na Kopaoniku.

Ovaj potencijal može se dalje razvijati kroz poboljšanje turističke infrastrukture, kvalitetne smeštajne kapacitete, i bolju promociju na međunarodnom tržištu. Iskorišćavanjem ovih globalnih trendova, Srbija može postati značajna destinacija za letnji turizam, privlačeći goste iz celog sveta koji traže osvežavajući odmor u prirodi.

Srbija treba da ima za cilj promovisanje letnjeg turizma na planinama kako za strane, tako i za domaće turiste. Veliki je broj naših državljana koji svakog leta odlaze na primorje, a u njima se krije šansa za održavanje kapitala u granicama Srbije.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.