Istraživanja pokazuju da zemlje imaju ozbiljan ekonomski upliv od prodaje suvenira. Na primer, Američka ekonomija prihodovala je prošle godine oko 20 milijardi dolara, samo od prodaje suvenira i poklona.

Profesor dr Bojan Zečevič za Bizportal kaže da i u Srbiji prostor postoji za razvoj prodaje suvenira postoji, ali da sa ovom temom gotovo niko i ne bavi sistematski i studiozno.

- Uticaj prodaje suvenira na ekonomiju može biti značajan. Istraživanjem ove oblasti se bave velike ekonomije poput Amerike, gde i cirkuliše veliki broj turista. U Srbiji se niko nije time ozbiljno bavio, a koliki bi uticaj ova grana imala na našu ekonomiju treabalo bi da se uradi sistematska studija, koja bi predstavila tačne podatke - kazao je profesor Zečević.

Poslednjih godina turizam i lokalna truristička ponuda u Srbiji su u ekspanziji. Srbiju posećuje i sve veći broj stranaca. Veliki broj je onih koji  sa sobom ponese i tradicionalno izrađeni srpski proizvod poput opanaka, vunenih kapa ili šalova.  To predstvalja i svojevrsnu reklamu jer suveniri su destinacijski marketinški proizvodi namenjen potencijalnim posetiocima.

- Na nekom nivou, to je marketing jer te poklone kupujete i da ih ponesete kući, samim tim reklamarite tu destinaciju za neke buduće goste jer ljudi pretežno kupuju suvenire - naveo je naš sagovornik.

Ukoliko bi svaki treći turista koji poseti određeno mesto poput banja ili planina u Srbiji, sa sobom poneo po suvenir, a svaki treći došao u Srbiju to bi smatra se, značajano povećalo i posetu tim mestima i destinacijama.

- Turisti pokazuju neka  istraživanja, kada kupuju suvenire, uglavnom ih kupuju kao poklon za nekog, čime se otvara mogućnost za privlačenje još gostiju ili novih turista, što onda svakako povećeva isplativost od prodaje. Samim tim i ekonomski uticaj od takvog marketinga bi pokazao svoju isplativost - reako je profesor.

Upošljavanje lokanog stanovništva


Mnogi lokalni stanovnici na destinacijama su izgradili posao oko suvenira, omogućavajući im da se izdržavaju i ekonomski učestvuju u turističkoj privredi.

- Prodaja suvenira se često smatra načinom da zajednice imaju ekonomsku korist od turizma, posebno u ruralnim ili siromašnim područjima. Lokalno napravljeni autentiči suveniri, oni koji su vezani za područje imaju prednost, takođe bitno je da su izrađeni od ekološki prihvatljivog materijala, - kazao je naš sagovornik.

Iako ne postoje zvanični podaci koliki je broj onih koji svoje porodice  izdržavaju od prodaje suvenira, pokazatelj značaja takve delatnosti na ekonomije može biti i straživanje YouGov-a, gde oni navode da su čitave lokalne zajednice brojno porasle oko važih destinacija, čije se stanovništvo baziralo na prodaji suvenira i lokalnih proizvoda.

Najveći broj etno domaćinstva koja se bave etno turizmom u svojoj ponudi takođe imaju  prodaju i neke od svojih proizvoda. Delom sa promocijom, ali i prodajom bave se i  turističke organizacije u Srbiji.  Poslednjih godina za plasman ovakvih proizvoda značajnu ulogu igraju i festivali tradicionalne muzike i kulture.

Na šta obratiti pažnju


Na primer kad putuju u Veneciju turisti  kućama nose murano staklo, u Firenci su to predmeti od fino izrađene kože, Istra je poznata po izradi fine čipke , dok se sa Zlatibora svakako nećete vratiti bez pletenog šala ili vunenih čarapa, možda i pršute.

Kod nas  stranci rado kupuju i nose svojim kućama  predmete od vune, džempere, kape, šalove, rukavice, ali i džemove, slatka ajvar i rakiju. Jako vole suvenire sa šarama pirotskog ćilima. Zato se prilikom razvoja ove oblasti treba bazirati na toj činjenici.

A prostora za razvoj  ima. Upravo je Beograd i primer toga. Beograd je grad koji i posećuje najveći broj stranaca. Njima na raspolganju pored Knez Mihajlove i još nekoliko mesta nisu punktovi za prodaju suvenira. U evropskim gradovima koje posećuju turisti situacija je potpuno drugačija.

U Beogradu gde ovog leta sve više turista dolazi kruzerima i brodovima Dunavom, na pristaništu ne postoje ni kiosci ni punktovi, gde oni mogu kupiti suvenire, ili razglednice sem u Knez Mihajlovoj u Beogradu ne postoji  tako veliki broj mesta gde se mogu kupiti  autentični srpski proizvodi.

Nije iznenađenje da se najpopularniji suveniri po zemljama lako nose u avionima. Ekonomski stručnjaci savetuju da postoji mogućnost povezivanja, kompanija za isporuku pošiljki.

Strancima turistima i gostima koji posete Srbiju može biti ponuđena dostava proizvoda putem pošte, ukoliko on na primer košta nešto skuplje od uobičajenog. Razlog za to je ograničenje značajnih suvenira koji putnik može kupiti je činjenica da što je suvenir veći, teže ga je prevesti kući. Mnogi veliki objekti koji bi bili značajni za putnike su izgubljeni zbog poteškoća u transportu. Poboljšanja troškova isporuke i brzine mogla bi da diverzifikuju ono po čemu su zemlje poznate sa suvenirima. Ovakav vid suluge je nešto što bi moglo biti primenljivo i u Srbiji.

Stručnjaci za ekonomski turizam savetuju lokalnom stanovništvu i prodavcima koji prodaju proizvode autetične za destinaciju, da to što prodaju bude i upotrebljivo. Ono što povećava verovatnoću korišćenja suvenira nakon kupovine je njihova funkcionalnost ili značajnost za putnika.

Veliki broj stranih naučnih studija bavi se tematikom kakav impakt na turizam ima prodaja suvenira. Sve one ga  jasno navode kao jedan od značajnih segmenta turističke privrede. Samim tim jasan je i njegov zanačaj po ekonomiju. I dok razvijenije zemlje ovaj vid promocije koriste u velikom obimu poostoje i one koje tek trebaju da se pozabave njime.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.