Ogroman broj ljudi protestovao je u Palma de Majorci, i drugim gradovima Španije, u najnovijem pokušaju da se istakne uticaj prekomernog turizma na živote lokalnog stanovništva.
Nedavno su frustracije proključale i u nekoliko drugih evropskih destinacija, primoravajući lokalne vlasti da se pozabave i ponovo procene odnos između turista i stanovnika.
Kako je turizam važna grana privrede od koje svetski BDP pravi zaradu od 10 odsto, predstavlja značajan izvor prihoda za sve zemlje u kojima je razvijen. Profesor Bojan Zečević sa ekonomskog fakulteta u Beogradu za Bizportal objasnio je ukupan uticaj i posledice prekomernog turizma.
- Ukupna procena svetskog bruto društvenog proizvoda od turizma je na oko deset odsto, i tu govorimo o direktnom, indirektnom i indukovanom dohotku, od te grane. Direktan dohodak predstavlja onaj koju turisti plate za aranžman, indirektan za novac koji potroše na destinaciji, ali imamo i indukovanu zaradu koja dolazi od strane zaposlenih u turizmu i novca koji oni potroše - izjavio je profesor Bojan Zečević i dodao da za Srbiju ne postoje zvanični podaci o ukupnom uticaju turizma na nacionalnu ekonomiju.
Dok ekonomija predstavlja značajnu granu za zaradu, poslednjih dana medije su preplavile slike španskih gradova Barselone, Palma de Majorke ili Malage, gde su ljudi protestujući na ulicama, jasno pokazivali neraspoloženje protiv najezde turista. Razlog je u tome što prekomerna poseta sve više izaziva probleme u životu lokalnog stanovništva.
- Osnovno pitanje je da li turističke posete utiču na svakodnevni život lokalnog stanovništva. Pa tako na njihov život mogu uticati preterana zagađenost, previše smeća, potencijalni na zdravstveni sistem. Takođe, problemi sa snabdevanjem vodom jedan su od razloga prekomernog turizma. Prekomerni turizam može dovesti i do rasta cena robe i usluga. Međutim najveći problem izaziva činjenica da dolazi do velikog skoka zakupa nekretnina, jer su se stanodavci okrenuli ka kratkoročnom izdavanju svojih nekretnina, što ljudima poput studenata ili zaposlenih koji žive u tim mestima ne odgovora, jer ne mogu da priušte da žive u centru grada. Pojavom platformi za iznajmljivanje stanova turistima ovaj problem je porastao. Svi ovi faktori negativno utiču na kvalitet života stanovnika turističkih destinacija - rekao je naš sagovornik.
Profesor Zečević je istakao da nisu samo ovo problemi prekomernog turizma, iako nisu u potpunosti ekonomski, svakako imaju negativni uticaj na turizam. Kao rešenje problema on je naveo primere gradova koje posećuje veliki broj turista, a koji su uveli propis o ograničenju broja dana koje stanodavci mogu da izdaju svoje stanove turistima.
- Mnogi gradovi poput Amsterdama, Berlina, Pariza uveli su ograničenja stanodavcima koja zabranjuje prekomerno izdavanje stanova, naročito na platformama poput Airbrnb. Stanodavci imaju tačno određen broj dana koliko mogu davati u zakup svoje stanove. Ukoliko se ti stanovi izdaju preko mere uvedene su visoke kazne i stroga kontrolu- kazao je Bojan Zečević i dodao:
[caption id="attachment_13064" align="alignnone" width="855"]
pixabay.com/Walkerssk[/caption]
- Ovi propisi toplo su primljeni u Barseloni koja i ima najveći problem sa prekomernim turizmom. Da su ovakvi propisi najbolji odgovor prekomernoj komercijalizaciji, primer je i Njujork koji ima slična ograničenja za zakup stanova za turiste, za razliku od Nju Džresija gde sada turisti hrle i gde se beleži prekomerni rast - naveo je profesor Zečević.
- Iako na ovaj problem drugačije gledaju oni koji su vlasnici biznisa ili su prodavci turističkih usluga, tu je svakako neka vrsta konflikta - dodao je on.
[caption id="attachment_14672" align="aligncenter" width="876"]
Foto: Pixabay/bogitw[/caption]
Profesor smatra navodeći primer Venecije ili Dubrovnika da podizanje boravišnih taksi ili uvođenje cena ulaza neće i nema nekakvog posebnog efekta na rešavanje problema prekomernog turizma, jer te destinacije imaju posebnu čar bez obzira da li se uvede cena za ulaz.
Kako je za Bizportal objasnio, to bi možda imalo efekta ukoliko bi cene bile ogromne, što ovom slučaju nije tako.
Međutim profesor je istakao da treba povećati cenu turističke takse za putnike koji dolaze prekookeanskim brodovima i kruzerima, jer oni nemaju gotovo nikakvog efekta na zaradu.
- Najveći problem su kruzeri, koji doduše plaćaju takse, ali oni dođu usidre se i turisti ne potroše ni za hranu, ni za šta. Upravo oni najviše utiču na prekomerni turizam i svu tu gužvu, a turistička privreda sem turističke organizacije od taksi, nema nikavih koristi od njih - jasan je profesor Zečević.
Bojan Zečević zaključio je da se ovaj problem može jedino rešiti opsežnom sistemskom akcijom, a to su prema njegovim rečima ograničenja smeštaja, bilo za pojedince, bilo za firme ili agencije, koje taj smeštaj izdaju.
Kao i da je potrebna kontrola dnevnog priliva gostiju i posetilaca u te gradove.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
