Ako je suditi po trenutnim vremenskim prilikama ali i po danima u kalendaru, najtoplije doba godine se bliži svome koncu. Predvorje jeseni se čini kao pravo vreme da se sumiraju utisci i rezultati ovogodišnje letnje turističke sezone u Srbiji. U prethodne dve godine pandemija koronavirusa je uzdrmala čitav svet i učinila veoma ranjivom globalnu ekonomiju. Mnoge privredne grane se još uvek oporavljanju od posledica koje je ona izazvala. I nikako da se vrate na nivoe iz 2019. godine ili na one iz ranijih godina. Srećom, postoje i neke druge delatnosti koje veoma uspešno staju na noge i beleže zavidan rast poslovanja. Jedna od njih je svakako - turizam. Naš portal je istraživao šta kaže statistika o broju poseta domaćim turističkim centrima ovoga leta i kakve su brojke u odnosu na 2019., koja je zabeležena kao rekordna u ovoj grani privrede po broju dolazaka i ostavarenih noćenja.
[caption id="attachment_24088" align="aligncenter" width="1024"]
youtube.com/Arhiva snimaka/printscreen[/caption]
Na tronu domaćeg turizma ovoga leta su kraljica Vrnjačka banja, Zlatibor i naravno, Beograd
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji je u julu ove godine registrovano ukupno 413.559 turista, što je 24,3 odsto više nego u istom periodu 2021. godine.
U julu je zabeleženo ukupno 1,35 miliona noćenja, odnosno 5,5 procenata više nego istog meseca prošle godine. U julu ove godine broj stranih gostiju povećan je za 54,6 odsto u odnosu na lanjski jul (211.479), dok je domaćih turista bilo 202.080, odnosno 3,1 procenat više nego u istom mesecu prošle godine.
Turisti iz naše zemlje su u julu ostvarili ukupno 805.044 noćenja ili za 1,2 odsto manje nego u isto vreme 2021. godine, dok je broj noćenja stranih turista bio povećan za 17,2 odsto, na 545.829.
Najposećenije od banjskih centara u julu su bile Vrnjačka banja, Sokobanja i banja Vrdnik, a planinski lideri po broju turističkih poseta u istom mesecu su Zlatibor, Kopaonik i Fruška gora. Kada je reč o urbanim sredinama koje su najpopularnije među ljubiteljima putovanja, tu su neprikosnoveni Beograd, Novi Sad i biser na severu Bačke - Subotica.
Za prvih sedam meseci ove godine u našoj zemlji je evidentirano ukupno 2,03 miliona turista ili 55 procenata više nego u istom periodu prošle godine, dok je istovremeno zabeleženo ukupno 6,34 milion noćenja, što je bilo 33 odsto više nego 2021, navedeno je u saopštenju RZS-a.
Dobar trend rasta ali sačekajmo kraj godine da vidimo da li su oboreni zlatni rekordi
Kada podatke o broju noćenja i turističkih poseta iz jula meseca uporedimo sa onim iz istog meseca 2019. godine, svi su izgledi da će ova godina za turističke poslenike biti jednako dobra po poslovnim rezultatima, ali reklo bi se ipak teško dostižna. Naime, tada je prema Republičkom zavodu za statistiku registrovano 1.150.000 noćenja turista, što je rast za 5,3 odsto u odnosu na jul 2018. godine i samo je prošlog avgusta registrovan veći broj noćenja, ukupno (1.266.000), domaćih (770.000) i stranih turista (496.00). Domaći turisti su imali 692.000 noćenja, što je međugodišnji rast od 5,3 procenata, a stranih je zabeleženo 458.000 (+5,3 odsto).
Ukupan broj noćenja u periodu januar-juli 2019. iznosio je 5,7 miliona što je rast od 5,7 procenata u odnosu na lani, u tome je udeo domaćih gostiju iznosio 3,54 miliona (+5,1 odsto), a stranih 2,15 miliona (+6,8 procenata).
Kod ukupnih noćenja rekordan broj su u julu tada ostvarili Tara (39.774), Grad Novi Sad (53.224) i Sombor (4.223).
Domaći turisti su imali rekordan broj noćenja u Banji Palić (4.925), Sijarinskoj Banji (14.991) i na Tari (38.224), dok su strani turisti imali u Sokobanji (7.605), Niškoj Banji (1.074) i Somboru (1.705).
Rekordan broj stranaca jula meseca te zlatne godine smo imali iz Turske, Kine, Ruske Federacije, SAD i Ukrajine.
[caption id="attachment_31748" align="aligncenter" width="1000"]
Shutterstock[/caption]
Finansijski značaj - srpski turizam doživljava ekspanziju
Nije zgoreg u ova teška ekonomska vremena statističke podatke prevesti na jezik koji ceo svet govori, a to je novac. Dakle, koliko se deviznih sredstava zarađenih u turističkom sektoru slilo u državnu kasu? Reči ministrake turizma su i više nego optimistične.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić izjavila je sredinom prošlog meseca da devizni priliv od turizma tokom prvih šest meseci ove godine iznosi 969 miliona evra, što je 57,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je porast u odnosu na prvu polovinu 2019. godine, kada je priliv od turizma iznosio 562 miliona evra, bio 72,4 odsto.
Matić je ocenila da su poslednji podaci o deviznom prometu u sektoru turizma pokazatelj i siguran znak da se turizam u Srbiji oporavio.
- Ovakav porast deviznog priliva od turizma je ogroman uspeh i siguran pokazatelj da se turizam u Srbiji oporavio. Štaviše, srpski turizam doživljava ekspanziju, obara rekorde i sigurna sam da će značajno podići BDP i doprineti celokupnom ekonomskom rastu naše zemlje - izjvila je nedavno ministarka.
[caption id="attachment_15809" align="aligncenter" width="1024"]
Youtube.com/Srbija u kadu/printscreen[/caption]
Ne zaboravimo i doprinos vaučera za subvencionisano letovaje u Srbiji
Podela vaučera za subvencionisano letovanje u Srbiji u visini od 15.000 dinara, koji su podeljeni za samo mesec dana, ne samo da su popunili domaće kapacitete, već su značajno uticali i na razvoj drugih mesta koja ranije nisu bila toliko popularna među posetiocima.
Prema podacima RZS-a, u prvih šest meseci ove godine je tako recimo Banja Kanjiža ostvarila rekordan rast broja noćenja u obimu od 58,1 odsto. Zatim i Banja Palić beleži odlične rezultate. U ovoj banji pored Palićkog jezera, koje je inače popularna turistička destinacija, broj noćenja je porastao za 79,1 procenata. Sa dobrim rezultatima mogu se pohvaliti i Vranjska Banja sa rastom broja noćenja od 45,7 odsto i Sijarinska Banja sa rastom od 36,5 procenata.
Isti trend je zabeležen i na planinama u Srbiji. Pored tradicionalnih turističkih centara, Zlatibor i Kopaonik, gde je zabeležen rast broja noćenja u obimu od nešto više od 30 procentata, polako se u ovom segmentu turističke ponude razvijaju i novi biseri kao što su Tara, sa rastom broja noćenja od 53,7 odsto, Fruška Gora sa rastom od 51,8 odsto i Divčibare sa rastom broja noćenja od 45,4 odsto.
[caption id="attachment_7413" align="aligncenter" width="643"]
Printscreen/Youtube[/caption]
Kako je za naš portal nedavno pojasnio direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić, ovakva situacija nije iznenađujuća jer su tradicionalne destinacije zbog vaučera i velike navale brzo bile popunjene.
– Zbog vaučera je bilo logično da se u Srbiji razviju nova turistička mesta, kao što je Banja Kanjiža, koja je jedna od lepo uređenih banja u Srbiji. Poznate destinacije kao što su Vrnjačka Banja, Kopaonik, Zlatibor bile su vrlo brzo rezervisane i onda domaći turisti koji su želeli da letuju u našoj zemlji morali su da rezervišu druga mesta. – rekao je Seničić i dodao da to predstavlja još jednu, dobru, stranu turističkih vaučera koji su jako biti za razvoj domaćih kapaciteta i unapređenje ponude što će pokrenuti novi talas investicija u turizmu.
– Turistička mesta kao što su Tara, Divčibare, Zlatar, intenzivno se razvijaju jer veliki broj ljudi koji koristi vaučere počeo je da odseda u njima kako zbog popunjenosti u popularnim destinacijama, tako i zbog toga što je ovde ponuda jako povoljna, jer sa vaučerom od 15.000 dinara gotovo da ništa ne morate da doplaćujete, dok za premijum destinacije je potrebno izdvojiti određenu svotu novca. Sa druge strane, ovolika potražnja u narednom periodu doneće novi talas investicija u turistički sektor, tako da bi se mogla očekivati veća ulaganja u marketing zarad bolje promocije, ali i ulaganja u turističku infrastrukturu. U ovom poslednjem segmentu je tu najznačajniji privatni sektor, koji prvi primećuje da se povećava broj gostiju pa počinje da pravi smeštajne kapacitete. Sve ovo zajedno na kraju stvara okolnosti gde se znatno unapređuje kvalitet pansionskog i vanpansionskog smeštaja – ističke Seničić.
Prema njegovim rečima, već od naredne sezone trebalo bi očekivati da se pokrene novi talas investicija čime će Srbija dobiti znatno raznovrsniju turističku ponudu.
[caption id="attachment_20654" align="aligncenter" width="1024"]
Shutterstock[/caption]
Poslednji nenamerno, ali uvek rekorder - Beograd
Seničić je u razgovoru za Bizportal.rs tada ukazao da će vrlo verovatno ovogodišnja sezona za naš glavni grad biti rekordna, a taj stav potvrđuje i podatak Republičkog zavoda za statistiku gde se navodi da je za prvih šest meseci u Beogradu broj noćenja povećan za 83 odsto.
Sezona još uvek nije gotova, ali sadašnji rezultati pokazuju da bi, na kraju, Beograd mogao oboriti rekord u broju poseta.
– Sezona se tek završava krajem septembra, ali se svi nadamo da će biti rekordna. Prema tome kako se sve odvija do sada, očekujemo da će broj noćenja prestići brojku iz 2019. godine i ovo danas je definitivno jedna od najboljih godina za naš turizam – rekao je Seničić, dodavši da je za broj poseta u Beogradu dosta značajno i to što imamo dobro razvijen vazdušni saobraćaj.
– Za rast posete inostranih gostiju dosta nam znači avio liniju koju imamo do Istanbula jer su nam Turci značajni gosti, a od ove godine imamo i direktne letove ka Ankari. Tu je takođe avio linija od Beograda do Pekinga koja će značajno povećati broj stranih gostiju u narednom periodu. Takva infrastruktura nam je veoma značajna i ona dodatno doprinosi da se beleže ovako pozitivni rezultati –zaključio je Seničić.
Kada sumiramo sve iznete podatke koji ukazuju na trend rasta domaćeg turizma, sve su prilike da ova godina predstavlja prekretnicu za domaći turizam posle koje bi mogao da se pokrene jedan novi ciklus razvoja i talas značajnih investicija sa ciljem i nadom da ćemo se još bolje pozicionirati na turističkoj mapi sveta.
.png){kind=logo}
