Ovog puta fokus više nije samo na skupoj kugli sladoleda ili rekordnim cenama smeštaja, već i na novim najavama vlade Andreja Plenkovića, koja, kao deo svoje "antiinflatorne politike", sve otvorenije pominje dodatno oporezivanje i rast paušala za privatne stanodavce.
Takve poruke su odmah izazvale nervozu među ljudima koji godinama žive od turizma, posebno jer neki od njih smatraju da država pokušava da ih pretvori u glavne krivce za rast cena, krizu na tržištu nekretnina i inflaciju poslednjih godina.
Dnevnik je već ranije pisao o tome kroz razgovore sa malim stanodavcima sa obale koji su upozoravali da se iz godine u godinu stvara atmosfera kao da je privatni smeštaj problem za hrvatsku ekonomiju, iako je ovaj sektor godinama zaslužan za veliki deo domaćeg turizma.
Mali iznajmljivač Viktor Bandov rekao je da sezona za sada izgleda dobro, čak i bolje nego prošle godine.
"Već imam više od 20 rezervacija. Čak deluje bolje nego prošle godine, ali do sezone je još dug put", rekao je on za Dnevno.hr.
Njegove reči došle su u vreme kada su mnogi ponovo predviđali katastrofu, pad gostiju i kolaps hrvatskog turizma.
Da li inflacija ima veze sa tim?
Međutim, Viktor je upozorio i na mnogo dublji problem koji se retko pominje u javnosti.
"Imali bismo još bolju sezonu da nismo liberalizovali prodaju nekretnina, sada turisti provode odmor u svojim apartmanima umesto u mojim", rekao je on, postavljajući pitanje koje sve više muči male iznajmljivače: da li se hrvatska obala polako pretvara u zonu stranih vlasnika nekretnina?
Sličan ton stigao je i iz Biograda, gde su iznajmljivači upozorili da se poslednjih godina vodi gotovo organizovana kampanja protiv privatnog smeštaja.
Jedna stanodavka je tada za Dnevni list rekla da se mali stanodavci stalno nazivaju "vlasnicima stanova", dok se istovremeno prozivaju novi porezi i stroža pravila.
"Mislim da sve dolazi iz hotelskog lobija i velikih sistema. Mi, mali, postali smo mete", rekla je ona tada.
Zato nove najave Vlade izazivaju dodatnu zabrinutost. Jer neki stanodavci smatraju da država sada pokušava da poveže inflaciju i privatni smeštaj, iako su mali stanovi decenijama bili okosnica hrvatskog turizma.
Ekonomista Damir Novotni danas smatra da su pravi uzroci inflacije sasvim drugačiji. U intervjuu za Dnevni list, rekao je da je rast cena u Hrvatskoj rezultat dva glavna pravca: spoljašnjeg šoka kroz rast cena energije i unutrašnje ekspanzivne fiskalne politike države.
"Inflacija u Hrvatskoj je rezultat spoljašnjeg šoka od rasta cena energije i unutrašnje ekspanzivne fiskalne politike. O tome pričamo otkako su plate počele da rastu i otkako se država, zahvaljujući visokoj inflaciji, finansirala, trošila koliko može i zaduživala se", upozorava Novotni.
Dodaje da bi najavljeno smanjenje rasta javne potrošnje moglo imati određeni efekat na usporavanje inflacije, ali upozorava da će stvarni efekti zavisiti od intenziteta rezova i smanjenja potrošnje.
Politika koja stoji iza svega
"Videćemo sledeće godine da li ovo može smanjiti ukupnu potražnju, ali to nikako ne znači vraćanje cena na stari nivo", objašnjava on.
Ali deo njegove analize koji je posebno zanimljiv jeste da se odnosi na stanodavce i dodatne poreze koje vlada pominje kao deo antiinflatornog paketa.
"Nisam u potpunosti razumeo ostale mere. Dodatno oporezivanje viška profita i stanodavaca - nisam razumeo kakav to uticaj ima na inflaciju", kaže Novotni.
Dodaje da mu se čini da vlada možda pokušava da politički uravnoteži situaciju uoči mogućih sukoba sa sindikatima javnog sektora.
"Vlada će morati da se suoči sa sindikatima javnog sektora, pa možda politički uravnotežuju udarajući malo po kompanijama privatnog sektora, mislim da je to ono o čemu se radi", smatra ekonomista.
Ovakve poruke dodatno povećavaju osećaj nesigurnosti među malim stanodavcima, koji poslednjih godina sve češće govore da se prikazuju kao glavni korisnici inflatorne krize.
Neki od njih upozoravaju da već doživljavaju povećanje troškova održavanja, energije, rada i komunalnih usluga, dok istovremeno čuju najave novih poreza i viših naknada.
"Neuspeh" iz godine u godinu
Istovremeno, gotovo isti obrazac se ponavlja iz godine u godinu. Mediji najavljuju neuspeh sezone, pišu o tome kako je Hrvatska preskupa, praznim apartmanima i turističkom padu, a onda teren ponovo pokazuje drugačiju sliku.
Upravo zato je Dajno poslednjih sezona direktno razgovarao sa ljudima na obali, a njihove procene su uglavnom bile mnogo optimističnije od dominantnog javnog utiska.
Mnogi su upozoravali da gosti i dalje dolaze, da se redovni turisti vraćaju i da privatni smeštaj i dalje ima veliku prednost: fleksibilnost, lični pristup i autentičnost.
"Ljudi žele mir, domaćina i osećaj da nisu samo broj u velikom hotelu", rekla je ranije gazdarica iz Biograda.
Međutim, sada se cela diskusija sve više pretvara u mnogo šire političko pitanje.
Da li Hrvatska treba dodatno oporezovati male stanodavce kako bi pokušala da smanji inflaciju i cene nekretnina, ili to pogađa srednju klasu koja godinama podržava domaći turizam?
Jer dok država priča o antiinflatornim merama, mnogi na obali imaju sasvim drugačiji osećaj: da se Hrvatska polako okreće protiv ljudi koji su decenijama ulagali u sopstvenu kuću, stan ili porodični biznis kako bi preživeli od turizma. A s obzirom na ove najave, jasno je da će i stanodavci reagovati prilagođavanjem cena, naravno naviše, i zbog toga odlazak na more za mnoge Hrvate više neće biti isti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)