Ružica Mrđen za Bizportal kaže da se rukotvorenjem bavi još od detinjstva, a da je u svet pletenja ušla kroz igru.

- Kada sam bila mala, plela sam i šila lutkama, a već u OŠ, počela sam i sebi da šijem neke stvari. Dok sam studirala, ovaj zanat i nije bio toliko popularan, ali ja sam bila uporna i nastavila da se njime bavim - rekla je Mrđen.

Tajna štrikanja otkrivena je pre oko pet hiljada godina, a pretpostavlja se da su za ovu veštinu znali i drevni narodi Inke. Veruje se da su Arabljani prvi otkrili iglu za štrikanje koja je imala kukicu na vrhu. Tada se vuna obrađivala na način tako što se sušila na suncu, jer nije bilo mašinske obrade.

U srednjem veku, monahinje su se bavile štrikanjem koje su je delile siromašnima, a onda se to umeće prenelo na sve krajeve sveta. Novo doba donelo je i novu tehnologiju pletenja.

Klot frket je metod štrikanja, potiče od strane reči - klo znači petlja pravo, dok frket znači - petlja obrnuto. Odnosno, kako kaže naša sagovornica, predstavlja način spletanja petlji.

Za ovaj zanat, neophodne su dve igle i materijali - vuna, mešavina materijala, pamuk, a mogu i bambus i lan. To su sve prediva koja mogu da se nađu na našem tržištu, koja, prema njenim rečima,  kada je ona počinjala da se bavi ovim poslom, nisu ni postojala.

- Postoje različite mustre, ja se bavim heklanjem i vezom. Kada sam pošla u školu, naučila sam da pletem. Kasnije, kada sam ostala u drugom stanju, heklala sam, a nakon toga, strina me je naučila i da vezem, takozvani vez po pismu. To je najkreativniji i najizazovniji od svih vezova - kazala je ona.

Mrđen plete sve - šalove, kape, torbe, nesesere, čarape, trake za glavu, odeću, ćebiće za bebe, marame, dakle, sve ono što može da se nosi.

Objašnjava da država subvencioniše male biznise, dodeljuje kredite, kao i subvencije, posebno u ženskom preduzetništvu u kojima postoje i programi podrške.

- U svaki posao u koji ulazite morate dobro da pripremite teren za prvu godinu, da obezbedite sredstva i jasne ciljeve, da brendirate, definišete vaše proizvode, kao i da ispitate tržište. Kad sve to uradite, onda krećete u registrovanje posla. Najjeftinija kapa jeste 1.200 dinara, a najskuplja se prodaje za  3.500 dinara. Komplet šal i kapa ukupno koštaju 4.200 dinara - rekla je ona.

Mrđen, koja se ovim poslom bavi još od 2016. godine, naglašava da je ručni rad spor proces koji zahteva dosta vremena.

- Ako uzmete debelu vunicu i debele igle, za dan možete da isplete i pet kapa. Ukoliko je igla tanka, za jednu kapu trebaće vam dva dana. To zavisi i od materijala, mustre, a svaki komad je priča za sebe - poručila je ona.

Stranci kada odlaze iz Srbije, u svet nose poklone, kao što su vunene čarape i dodaje da ima dosta stranih mušterija koji kupuju njene rukotvorine.

- Vole vez i pletene stvari, kupuju ih i nose u svoju zemlju, kao uspomenu ili u vidu poklona. Takođe, i Srbi vole da kupe ručni rad i odnesu ga kao poklon van matice - dodala je ona.

Prema njenim rečima, kupci štrikanih i pšletenih radova se uvek rado vraćaju, traže nešto drugačije, neobično i unikatno.

- Zimi se više prodaju pletene stvari, a kada dune Košava, onda raste i potražnja. Leti, kupci biraju haljine sa vezom, nesesere, odnosno, letnje asortimane - istakla je Mrđen.

U ovom poslu, ona koristi gotovo predivo, a kada je reč o vunenim čarapama, navodi da se njihov rad ne isplati jer je njihova konkurencija velika.

- Vunene čarape bake pletu i prodaju za 600 ili 700 dinara i to se ne isplati. Tu nemate nikakvu računicu, pa i ih ja zbot toga i ne pletem - zaključila je ona.

Za sve one koji započinju ovaj biznis, naša sagovornica savetuje da se ne kalkuliše i da se uvek radi kvalitetno. Međutim, i u ovom poslu, kao i u svim ostalim, neophodna je edukacija o marketingu i plasmanu robe.

Mrđen kaže da ni ulaganja u ovaj biznis nisu beznačajna, a da su Sajmovi i različite manifestacije prilike da se ručni radovi prikažu na pravi način.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.