Kompanije poput Meta, Gugla (Google) i Džej Pi Morgana (JPMorgan) jasno su postavile pravila igre kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije (AI). Njihovi pristupi se razlikuju - negde je u pitanju podsticaj, negde pritisak - ali poruka je ista - koristi AI, ili snosi posledice.

Takav pritisak ima smisla, s obzirom na novac koji kompanije ulažu u veštačku inteligenciju. Kako troškovi rastu, logično je da očekuju da zaposleni koriste tu tehnologiju.

Ali to ne čini celu priču lakšom. Ljudi i dalje strahuju da bi alati koje koriste mogli na kraju da ih zamene.

Problemi se ne završavaju čak ni kada svi počnu da koriste AI.

Recimo da neka kompanija dostigne punu primenu veštačke inteligencije. I, šta onda?

Kompanije koje ulažu milijarde u AI žele konkretne rezultate. Zaposleni se sve češće podstiču da koriste ove alate kako bi povećali efikasnost. Međutim, taj pritisak raste - da bi upravo AI mogao da ih zameni.

Ovde se postavlja ključno pitanje - da li to podrazumeva više rada za iste pare?

Radnici koji nauče da koriste AI često postižu znatno bolje rezultate. Ali ako kompanije ne prate taj rast produktivnosti većim platama ili benefitima, dolazi do nezadovoljstva. Kada nestanu dodatni podsticaji za korišćenje AI-ja, postavlja se pitanje - zašto bi zaposleni nastavili da radi više?

Forsiranje upotrebe AI-ja može imati kontraefekat. Umesto kvalitetnog rada, neki zaposleni počinju da proizvode velike količine površnog sadržaja. Uz to, postoji i rizik da zaposlen, s vremeno, izgubi sopstvene veštine.

Iako povećava produktivnost, AI nije jeftin - ogromni troškovi računarske infrastrukture postaju sve veći problem za kompanije.

Zato se javlja paradoks: od zaposlenih se traži da koriste AI, ali ne previše, kako troškovi ne bi eksplodirali.

Nameću se tri nova problema:

1.Nagrada - poput takozvanih "milenijumskih benefita", pogodnosti za korišćenje AI-ja verovatno su preskupe da bi trajale zauvek.

Kada nestanu, kako motivisati zaposlene da i dalje koriste tehnologiju? To je posebno izazovno za one radnike koji su naučili kako da pomoću AI-ja budu znatno produktivniji. Ako kompanije nisu spremne da ih bolje plate, a ipak očekuju veći učinak, dolazi do potencijalnog nesklada.

2.Kvalitet naspram kvantiteta - "Gamifikacija" ima dve strane. Ako podstakneš zaposlene da koriste AI, neki će početi da daju prednost količini nad kvalitetom. Odjednom dobijaš preplavljenost površnim AI sadržajem ili gomilu AI agenata koje zapravo nemaš pod punom kontrolom.

Istovremeno, stalna automatizacija znači da zaposleni rizikuju da izgube svoje osnovne veštine, piše Biznis insajder (Business Insider).

3.Kontrola troškova - AI nije besplatan. Računarska snaga potrebna za ove alate brzo postaje jedan od glavnih troškova za finansijske direktore. Zbog toga neke kompanije počinju da ograničavaju upotrebu AI-ja kako troškovi ne bi izmakli kontroli. Nastaje paradoks: koristi AI da budeš produktivan, ali ne previše.

Možda deluje da prerano razmišljamo o ovim problemima. Već je dovoljno teško naterati sve da dosledno koriste AI. Ali s obzirom na to da su u pitanju bilioni dolara, ima smisla gledati unapred i razmišljati o sledećem velikom izazovu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.