Zlato je kroz istoriju predstavljalo simbol moći i prestiža, a njegov značaj iako vremenom opada i dalje je tema u političkim i ekonomskim krugovima. Te[ko da će se nači ikakva zamena zlatu u skorijoj budućnosti.
Istorijska povezanost Srbije i zlata
Posebno je interesantan istorijat naše zemlje i njene povezanosti sa zlatom. Rudarenje zlata je bilo prisutno na našoj teritoriji još od srednjeg veka. Srbija je zbog svog položaja bogatog rudama bila bitan faktor u trgovini zlatom, a poznata je informacija da sredinom 14. veka, 1349. godine, rudnik "Novo brdo” izbija na prvo mesto u celoj Srbiji sa otvaranjem kovnice novca.
U nekim srednjovekovnim spisima može se naći i podatak da je zlato koje je eksploatisano u rudnicima "Novog brda" iskorićeno i da se ukrasi kivot sa moštima Svetog Nikole, koji se nalazi u gradu Bariju u Italiji, a krajem 14. veka srpske rudare iz Novog Brda pozivali su na rad u rudnicima u kraljevstvu Sicilije.
Koliko je rudarstvo bilo značajna grana privrede pokazuje i činjenica da je kralj Uroš (1243-1276) pozvao staro germansko pleme Saksonce ili kod nas poznatije Sase, koji su bili poznati rudarski radnici u tom periodu. Uz sve to, sadašnje Kosovo i Metohija je po svom rudnom bogatstvu poznato još pre 2000. godina, jer su još tada Kelti i Rimljani eksploatisali rudu na Skopskoj Crnoj Gori na obroncima Kopaonika i drugim mestima, na šta ukazuju arheološki nalazi i mnogi toponimi iz tog perioda.
Značaj rudarstva u Srbiji nije opadao i nakon oslobođenja od Turaka. Tako je nedugo nakon prvog Prvog srpskog ustanka, planove za otvaranje rudnika u Majdanpeku, napravio knez Miloš Obrenović. Ipak značaj tog plana je i sam uvideo pa nije žurio sa svojom odlukom, već je pozvao i stranu stručnu ekspertizu kako bi se ti izvori rude najbolje iskoristili u korsti tadašnje Srbije. U neku ruku je to nastavio Aleksandar Prvi Karađorđević, koji je u svom vlasništvu posedovao rudnik zlata "Blagojev kamen" u okolini Majdanpeka, na putu ka Kučevu.
[caption id="attachment_78928" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Mirko Kuzmanovic / Shutterstock.com[/caption]
Ipak, u ovim periodima se ne može govoriti o srpskim zalihama zlata, jer iskopane rude nisu uglavnom ostajale u ovim prostorima, a isto tako nije postojao ni vid državnog vlasništva kao takvog.
Moderna istorija srpskog zlata
Zlatne poluge iz nekadašnjih trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije imale su izuzetno burnu istoriju, baš kao i naša država.
Sam značaj zlata u periodu od 1871. do 1971. godine se ogleda u tome što je upravo ovaj metal korišćen kao temelj svetskog monetarnog sistema. Reč je o periodu zlatnog standarda.
Tako prve jugoslovenske monetarne rezerve u zlatu potiču od zlata koje je Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije stekla osnivanjem (2. jula 1884. godine) kao privatno akcionarsko društvo. U trezorima je pre Drugog svetskog rata bilo gotovo 85 tona zlata.
Pred sam početak rata, iz straha, zlato se šalje u Englesku, a nakon njenog uplitanja u sukob, ubrzo i u SAD. U trezorima u zemlji ostao je 10.703,41 kilogram i raspoređen je širom teritorije tadašnje države. Posle dugogodišnjih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata, utvrđeno je da su u vlasništvu FNRJ ostala 49.033 od predratna 84.574 kilograma monetarnog zlata.
Izgubljenih nešto manje od 40.000 kilograma zlata su uglavnom ostali u SAD na osnovu američkog potraživanja zbog ratne pomoći i konfiskovane američke imovine od strane Jugoslovenskih građana. Ni drugim saveznicima nismo ostali dužni, pošto su i Englezi i Francuzi tražili svoja potraživanja.
Raspad Jugoslavije i raspodela zlata
Sledeći turbulentan period po nacionalno zlato usledio je nakon raspada SFRJ-a i preraspodele nacionalnih rezervi.
Zlato koje je bilo u vlasništvu Narodne banke Jugoslavije, kako navode iz NBS, podeljeno je na osnovu Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, koji su 29. juna 2001. potpisale sve bivše republike sukcesori.
Savezna Republika Jugoslavija je bila primorana da pristane i na deobu monetarnog zlata.
Zlato koje je unela Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije u novu Narodnu banku Kraljevine SHS po osnovu uplaćenog kapitala i podloge (21 tona zlata), kao i zlato proizvedeno u rudnicima u Srbiji (oko 53,5 tona), činilo je gotovo celu količinu koju je SFRJ u trenutku raspada posedovala.
Sve ovo postavlja pitanje - da li zapravo podela zlata (osim manje količine kupljene u inostranstvu tokom 70ih godina), s obzirom na to da zlato potiče iz Srbije, ima bilo kakvo opravdanje ekonomski ili istorijski?
Uprkos tome, posle oktobarskih promena, nadležni su tvrdili da „nema srpskog zlata sa srpskim žigom”.
U predvečerje zvaničnog stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, nekadašnje jugoslovenske republike postigle su sporazum o raspodeli monetarnog zlata Narodne banke Jugoslavije u evropskim bankama. Vrednost podeljenih 8,5 tona zlata bila je, kako je saopšteno, oko 107 miliona dolara, pri čemu je Srbiji i Crnoj Gori pripalo 38 odsto, Hrvatskoj 23, BiH 15,50, Makedoniji 7,5 odsto, a Sloveniji 16 odsto.
Zlato je bilo čuvano i u banci Kredit svis u Cirihu i u Francuskoj centralnoj banci u Parizu, a dogovorena je i raspodela zlata NBJ, koja je bila u posedu Komisije za zlato Francuske, Velike Britanije i SAD.
[caption id="attachment_98629" align="alignnone" width="1000"]
foto: YueStock / Shutterstock.com[/caption]
Sem toga, velika količine zlatnih rezervi bivše nam zajedničke države zatekle su se u Bazelu u trenutku kada je 1992. godine Savet bezbednosti UN proglasio embargo Srbiji i Crnog Gori, do postizanja rešenja o podeli imovine bivše SFRJ. Gotovo celokupne monetarne rezerve u zlatu Narodne banke Jugoslavije, oko 46 tona čistog zlata, blokirane su tada u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u pomenutom švajcarskom gradu, gde su držane na ukamaćenju duži niz godina i korišćene za dobijanje povoljnih kredita radi premošćavanja kriza likvidnosti.
Tadašnjoj novonastaloj Saveznoj Republici Jugoslaviji je u sukcesiji, od blokirane 46,1 tone zlata, pripalo 16,8 tona, od čega treba oduzeti i 1,2 tone isplaćene Crnoj Gori posle raspada SCG 2006. godine. Ostaje nejasno pitanje šta je sa ostatkom zlata, i jedini odgovor jeste da je ono prodato, ali dalji tokovi novca u ovom slučaju nisu poznati.
Pametno poslovanje Srbije
Tokom 90-ih prošlog i prvih godina ovog veka (do izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine), centralne banke u svetu su u velikim količinama prodavale zlato i od tada ga kupuju. Ovo je posebno pojačano pandemijom, visokom inflacijom i ratom u Ukrajini. Sa rastom geopolitičkih i ekonomskih rizika zlato postaje sve privlačnije.
Danas većina centralnih banaka zemalja sveta ima zlatne rezerve, iako samo u nekolicini zlato čini najveći deo deviznih rezervi. Venecuela 82 odsto deviznih rezervi čuva u zlatu, Bolivija 83 odsto itd. SAD, kao država koja kontroliše dolar i ne može da drži devizne rezerve u svojoj valuti, drži 71 odsto deviznih rezervi u zlatu.
Malo je poznato da je Srbija upravo po zlatu u elitnom društvu. Mi smo među svega četiri evropske zemlje u kojima se kopa ovaj dragoceni metal, a jedina na Balkanu. Na Starom kontinentu ovaj plemeniti metal imaju samo još Francuska, Švedska i Španija.
Sem toga, mi smo jedna od retkih zemalja koja nije prodavala svoje zlatne rezerve, bar ne javno. Čak šta više, Srbija je dodatno ojačala svoje rezerve kupovinom nekoliko tona zlata u više navrata. Sada u svom sefu Narodna banka Srbije čuva ukupno 46,5 tona zlata u vrednosti od preko 3,3 milijarde evra i to predstavlja oko 11 odsto deviznih rezervi naše zemlje.
Ovo našu zemlju čini liderom u regionu. Na drugom mestu na Zapadnom Balkanu je Severna Makedonija sa 6,8 tona zlata, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato, a slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 2,7 i Hrvatska sa dve tone.
Hrvatska je postala vlasnik 13 tona zlata po raspadu Jugoslavije, koje je tada vredelo 115 miliona dolara, nešto više od 270 dolara po unci.
[caption id="attachment_93166" align="alignnone" width="1000"]
foto: Shutterstock[/caption]
To zlato prodala je HNB, a u novembru 2005. još nekoliko tona po ceni od 496 dolara za uncu. Tako je Hrvatska ostala bez zlata do 2023. godine, kada je HNB kupio 1,75 metričkih tona zlata ukupne vrednosti 96 miliona evra.
S druge strane Crna Gora posle osamostaljenja nije kupila ni gram ovog plemenitog metala, a one zalihe koje je dobila po raspadu je prodala, što je čini zemljom u regionu bez ikakvih zlatnih rezervi.
Nacionalne rezerve jedne zemlje u zlatu ne govore ništa o njenoj ekonomskoj stabilnosti neke zemlje u ovom trenutku, niti je nužno čine sigurnijom od ostalih. Ipak, istorijski gledano, povezanost finansijskog i ekonomskog sistema sa zlatom je konstantna pojava i tako će biti i u budućnosti.
Stoga, zlatne rezerve su svakako dobar zalog za budućnost, što vidimo i po svetskom trendu kupovine zlata, a za promenu naša zemlja nije bila od onih koja je kasnila sa ovom odlukom, već je i prednjačila. To govori i činjenica da je naša Narodna banka povukla svoje rezerve zlata iz inostranih banaka krajem prošle godine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
