Sa Zimskim olimpijskim igrama koje će se održati u italijanskim gradovima Milanu i Kortini d'Ampeco početkom februara 2026. godine, uzbuđenje raste dok se skoro tri hiljade sportista iz više od devedeset zemalja priprema za najveću scenu u zimskim sportovima. Vrhunac njihovih karijera, san svakog takmičara, je zlatna medalja koja donosi večnu slavu pobedniku.

Ali dok je njena vrednost za sportiste neprocenjiva, sentimenti po strani, svaka medalja takođe ima svoju suštinsku, materijalnu vrednost koju definišu metali od kojih je napravljena.

Zahvaljujući dramatičnom porastu cena plemenitih metala na svetskim tržištima, medalje za Milano Kortinu 2026. oborile su sve rekorde i postale najskuplje u istoriji Olimpijskih igara. Uprkos svom imenu, olimpijska zlatna medalja je zapravo srebrni disk presvučen tankim slojem zlata, piše Poslovni dnevnik.

Prema strogim pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta, svaka zlatna medalja mora da sadrži najmanje šest grama čistog zlata. Medalje, napravljene u italijanskoj državnoj kovnici novca, teže tačno 500 grama, od čega je 494 grama čisto srebro .999, dok je preostalih šest grama pozlaćeno najvišom čistoćom .9999.

Sa trenutnim tržišnim cenama, gde je unca zlata oko 4.800 dolara, a srebra oko 80 dolara, materijalna vrednost zlatne medalje je između 2.200 i 2.300 dolara. To je skoro tri puta veća vrednost od zlata sa Igara u Pekingu 2022. i više nego dvostruko skuplja od medalje sa Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024. godine.

Srebrna medalja, takođe napravljena od 500 grama čistog srebra, vredi impresivnih 1.300 do 1.400 dolara zbog naglog rasta cene tog metala u poslednjih godinu dana.

U potpunoj suprotnosti, bronzana medalja, napravljena od legure koja sadrži približno 410 grama bakra, ima gotovo simboličnu materijalnu vrednost od samo pet do šest dolara.

Ova ogromna razlika u ceni sirovine nimalo ne umanjuje činjenicu da je svaka od 735 medalja koje će biti dodeljene na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama podjednako teško zarađena kroz znoj, žrtvu i godine predanog treninga. Kada bi zlatna medalja bila napravljena od čistog zlata, njena vrednost danas bi prešla neverovatnih 80.000 dolara, što objašnjava zašto su poslednje takve medalje dodeljene još davne 1912. godine u Stokholmu.

Ukupna vrednost svih 1.146 medalja koje će biti dodeljene pobednicima Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Milanu i Kortini prelazi 1,3 miliona dolara. Ali pored rekordne materijalne vrednosti, ove medalje se ističu i po jedinstvenom dizajnu i ekološkoj svesti.

Dizajn, koji simbolizuje partnerstvo između dva grada domaćina, sastoji se od dve polovine koje se spajaju, predstavljajući jedinstvo sportista i svih onih koji su ih podržavali na njihovom putu ka uspehu, od porodica i trenera do navijača. Površina medalje je podeljena na teksturirani i glatki deo, simbolizujući kombinaciju planinskih vrhova Kortine i urbane elegancije Milana. Ono što ih čini posebnim jeste činjenica da su, po prvi put u istoriji Zimskih igara, sve medalje napravljene isključivo od recikliranih metala, a energija koja se koristi u njihovoj proizvodnji dobija se iz obnovljivih izvora.

Postoji i kolekcionarska vrednost koja daleko nadmašuje cenu metala. Kada se olimpijska medalja nađe na aukciji, njena cena zavisi od priče koja stoji iza nje.

Dok se vrednost "obične" zlatne medalje na aukciji kreće između 20.000 i 50.000 dolara, medalje koje su pripadale sportskim legendama postaju neprocenjivi artefakti.

Najpoznatiji primer je zlatna medalja Džesija Ovensa sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine, koja je prodata za više od 1,4 miliona dolara na aukciji 2013. godine. Ta cena najbolje pokazuje da prava vrednost olimpijske medalje nije u gramima zlata, već u istorijskom trenutku, sportskoj veličini i nasleđu koje ostaje zapisano za večnost.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.