Oko godinu dana nakon što je Antonio Filosa preuzeo kormilo, postaje jasno da se strategija koncerna radikalno menja.

Elektrifikacija ostaje važan deo budućnosti, ali više nije dogma po svaku cenu. Ovaj preokret, međutim, dolazi sa visokom cenom, čak 22,2 milijarde evra otpisa.

Filoza je od početka jasno stavio do znanja da želi da vodi Stelantis ka realnijem odnosu između ponude i stvarne potražnje. U prevodu, koncern se više neće ponašati kao da kupci ne mogu da čekaju isključivo električne automobile.

Umesto da forsira modele na baterije zbog regulatornih pritisaka i prethodno postavljenih ciljeva, Stelantis sada otvoreno govori o "slobodi izbora" za kupce.

Ako tržište želi hibride, dobiće hibride. Ako traži klasične benzinske ili dizel motore, oni će takođe ostati u igri duže nego što je bilo planirano donedavno. Takva promena kursa ima veoma konkretne finansijske posledice.

Stelantis je najavio da će u drugoj polovini 2025. godine otpisati 22,2 milijarde evra zbog otkazanih ili fundamentalno promenjenih procesa razvoja. Rezultat je neto gubitak, što znači da akcionari neće dobiti dividendu 2026. godine.

Tržište je reagovalo bez mnogo razumevanja, vrednost akcija je pala za oko 22 procenta u jednom danu, jasno pokazujući koliko su investitori bili iznenađeni obimom preokreta. Iza suvih brojki stoje i veoma opipljivi projekti koji su završili u fioci.

Najpoznatiji primer je iz Italije. Alfa je nedavno odlučila da odbaci prethodne planove za novu električnu generaciju Đulije i Stelvija i krene od nule, uključujući i motore sa sagorevanjem. To znači da je sav prethodni razvoj ovih modela, koji je stigao do faze prototipova, bio uzaludan.

U SAD je, međutim, nakon godina razvoja, proizvodnja potpuno električnog RAM 1500 otkazana jer, prema rečima koncerna, nije mogla biti isplativo proizvedena u velikim količinama.

Ovo je simboličan potez, jer su veliki, skupi električni projekti trebalo da demonstriraju tehnološku moć Stellantis-a, a sada se od njih napušta iz ekonomskih razloga. Preokret, međutim, nije samo u smanjenju troškova. Deo proizvodnje se vraća u Sjedinjene Američke Države, planirano je zapošljavanje hiljada novih inženjera, a naglasak se stavlja na kvalitet vozila, oblast u kojoj je koncern često bio meta kritika poslednjih godina.

U praksi, to znači sporiji, ali stabilniji prelazak na elektrifikaciju, sa jačom ulogom hibrida i konvencionalnih pogona. U ovom kontekstu, zanimljivo je posmatrati i sudbinu manjih evropskih modela kao što su Peugeot 208 i Lancia Ypsilon, koji simbolizuju Stellantis-ovu dilemu. Električne verzije postoje, ali stvarni obim prodaje i dalje dolazi prvenstveno od benzinskih i hibridnih verzija, piše Jutarnji.hr

Novi pravac sugeriše da će takav odnos trajati duže nego što je ranije najavljeno. Stelantis se tako nalazi u nezavidnoj, ali možda i neophodnoj, poziciji. Kratkoročno, smanjenje ambicija izgleda skupo i bolno. Dugoročno, menadžment jasno računa da je prilagođavanje realnom tržištu manji rizik nego nastavak trke koju kupci još nisu spremni da prate.

Da li će ovaj realizam spasiti finansije grupe ili samo odložiti neizbežno, pokazaće narednih nekoliko godina.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.