Što duže ovaj uski pomorski prolaz ostane zatvoren za većinu brodova, posledice po svetsku ekonomiju biće sve ozbiljnije. Globalna ekonomija već trpi zbog viših cena goriva, poput dizela i benzina, kao i inflacije koju to izaziva.
Električna vozila (EV) često se smatraju jednim od glavnih "dobitnika" sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, jer omogućavaju manju zavisnost od fosilnih goriva.
Međutim, proizvodnja baterija za električne automobile takođe zavisi od Ormuskog moreuza, pošto je sumporna kiselina ključna za preradu metala poput nikla i litijuma.
Sumporna kiselina je neophodna u procesu visokopritisne kisele lužine (HPAL), koji se koristi za dobijanje nikla za baterije iz rude u Indoneziji, najvećem svetskom proizvođaču tog metala.
Ona se koristi i za izdvajanje litijuma iz tvrdih stena u Australiji, najvećem svetskom proizvođaču litijuma, a važna je i u proizvodnji bakra.
Pre američko-izraelskog napada na Iran 28. februara, oko polovine svetskog pomorskog transporta sumpora prolazilo je kroz Ormuski moreuz, uglavnom ka azijskim zemljama.
Sumpor je nusproizvod proizvodnje sirove nafte i gasa, kao i prerade goriva, zbog čega su zemlje Bliskog istoka, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, među najvećim svetskim dobavljačima ove sirovine koja se koristi za proizvodnju sumporne kiseline.
Sumpor se uglavnom transportuje teretnim brodovima za rasuti teret, a promet kroz Ormuski moreuz naglo je pao od početka sukoba sa Iranom.
Podaci analitičke kompanije Kpler pokazuju da je u aprilu kroz moreuz prošlo svega 30.000 metričkih tona sumpora, dok je u martu ta količina iznosila 180.000 tona.
To je znatno manje od prosečnih 1,27 miliona tona mesečno koliko je transportovano tokom tri meseca pre početka sukoba, navodi Kpler.
Nestanak pošiljki sa Bliskog istoka doveo je do eksplozije cena sumpora. Cena isporuke za Aziju dostigla je čak 880 dolara po toni, što je rast od 50 odsto od početka rata.
Skuplji sumpor povećava cenu sumporne kiseline, što dodatno podiže troškove proizvodnje nikla, bakra i litijuma. Međutim, još veći problem predstavlja mogućnost nestašice.
Ako rudnici u Indoneziji, Australiji i Čileu budu morali da se međusobno nadmeću za ograničene količine sumporne kiseline, postoji rizik da pojedini proizvođači budu primorani da smanje proizvodnju zbog nedostatka sirovina.
Raste zabrinutost
Više rukovodilaca rudarskih kompanija iz Indonezije i Australije, koji su prošlog meseca prisustvovali Azijskoj konferenciji o sirovinama za baterije u Hanoju, izrazilo je zabrinutost zbog sve težeg obezbeđivanja dugoročnih zaliha sumporne kiseline.
Kineski proizvođači električnih vozila i sistema za skladištenje baterija posebno su izloženi riziku od smanjenja isporuka nikla proizvedenog HPAL metodom, kao i litijuma iz Australije.
Postoje alternativni načini prerade metala bez upotrebe sumporne kiseline, ali oni nisu pogodni za proizvodnju nikla za baterije, dok za bakar i litijum zahtevaju više energije uz manji obim proizvodnje.
Iako prerada metala još nije dostigla kritičnu tačku, što duže Ormuski moreuz ostane praktično zatvoren, svet će biti bliži ozbiljnoj krizi.
To otvara pitanje kakve bi poteze Peking mogao da povuče ukoliko opasnost po kinesku industriju električnih vozila i baterija postane ozbiljna.
Najlogičniji potez bio bi pojačan pritisak Kine i na svog saveznika Iran i na američkog predsednika Donalda Trampa kako bi postigli dogovor koji bi barem omogućio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za sav pomorski saobraćaj.
Dok raste zabrinutost zbog proizvodnje metala za baterije, posledice zatvaranja moreuza već se osećaju i van tržišta nafte i tečnog prirodnog gasa.
Pre rata sa Iranom, oko osam odsto svetske isporuke aluminijuma prolazilo je kroz Ormuski moreuz, ali je taj promet sada gotovo potpuno zaustavljen.
Prema podacima Kplera, u aprilu je kroz moreuz prošlo svega oko 20.000 tona aluminijuma, dok je prosečan mesečni promet u tri meseca pre rata iznosio 1,26 miliona tona.
Nedostatak ovih pošiljki doveo je do nestašice aluminijuma u Indiji, što je izazvalo čak i manjak Diet Coke pića, koje se prodaje isključivo u aluminijumskim limenkama, piše Rojters.
Iako ovo možda deluje kao manji problem za potrošače gaziranih pića, primer pokazuje da se nestašice pojavljuju na neočekivanim mestima i da mogu ozbiljno poremetiti lance snabdevanja, dovodeći do viših cena i promena u ponašanju potrošača.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)