Novi talas geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku vratio je fokus svetske javnosti na Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih prolaza za globalnu trgovinu naftom. Iako se o njegovom strateškom značaju godinama govori, aktuelni sukobi ponovo pokazuju koliko je svetska ekonomija osetljiva na stabilnost ovog uskog, ali izuzetno važnog transportnog pravca.

Ovaj moreuz predstavlja svojevrsnu energetsku arteriju koja povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i otvorenim vodama Arapskog mora. Na najužem delu širok je svega 33 kilometra, dok su plovni koridori namenjeni tankerima još uži, oko tri kilometra u oba smera. Upravo ta fizička skučenost, uz ogroman obim međunarodnog transporta, čini ga jednim od najosetljivijih geostrateških tačaka savremene energetike.

Kroz ovaj morski prolaz godišnje prolazi oko petine svetskog izvoza sirove nafte, pri čemu najveći deo pošiljki iz zemalja članica OPEK odlazi ka azijskim tržištima. Među glavnim izvoznicima nalaze se Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Irak, čiji se izvoz u velikoj meri oslanja na ovu rutu.

Stručnjaci upozoravaju da bi svaki poremećaj u saobraćaju kroz moreuz mogao da izazove lančanu reakciju na globalnom tržištu energenata. Napadi na tankere, vojna eskalacija ili političke blokade momentalno se odražavaju na berzanske cene, jer alternativa za transport tolikog obima nafte praktično ne postoji.

Prema podacima energetskih konsultantskih kuća, kroz moreuz je tokom 2025. godine prošlo više od 14 miliona barela nafte dnevno, što predstavlja oko trećinu globalnog izvoza sirove nafte morskim putem. Veliki deo tog izvoza odlazi ka azijskim ekonomijama, prvenstveno u Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, koje su među najvećim svetskim uvoznicima energenata.

Tržište nafte je dugo balansiralo između ekonomskih pokazatelja i geopolitičkih rizika, često potcenjujući mogućnost ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju. Analitičari smatraju da raspoložive zalihe i proizvodni kapaciteti mogu kratkoročno amortizovati šokove, ali dugotrajniji konflikt predstavlja ozbiljan rizik za globalni energetski sistem.

Na finansijskim tržištima već su vidljive reakcije na eskalaciju tenzija, pa je cena nafte Brent porasla na oko 80 dolara po barelu. Iako je to i dalje ispod psihološke granice od 100 dolara, investitori pažljivo prate razvoj situacije. Ukoliko sukob potraje, takav cenovni nivo ne bi bio isključen, što bi moglo da pokrene novi talas globalnih inflatornih pritisaka.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da energetska tržišta često reaguju preventivno, uračunavajući geopolitički rizik i pre nego što dođe do stvarnog poremećaja u snabdevanju. Zbog toga Hormuški moreuz ostaje jedno od ključnih mesta gde se sudaraju politika, bezbednost i ekonomija savremenog sveta.

Iako su procene da dugotrajno zatvaranje prolaza nije verovatno zbog velikih globalnih interesa, sama mogućnost poremećaja dovoljan je signal za volatilnost tržišta i oprez među investitorima širom sveta.

Kako bi njegovo zatvaranje moglo da utiče na našu zemlju?

Politički analitičar Srđan Barac izjavio je danas da u svetu međuzavisnosti, Ormuski moreuz je mnogo više od uskog prolaza između Irana i Omana.

"On je energetska kapija sveta. Kroz njega prolazi gotovo petina svetske nafte, što znači da svaka nestabilnost u tom regionu automatski podiže cene na globalnim berzama. Za Srbiju, koja geografski nema nikakve veze sa Persijskim zalivom, posledice bi ipak bile opipljive. Rast cene barela na svetskom tržištu preliva se direktno na domaće pumpe, zatim na cene hrane, transporta i industrijske proizvodnje. Inflacija, koja je već osetljiva na energetske šokove, dobila bi novi impuls. Zatvaranje Ormuskog moreuza ne bi bilo samo regionalni bezbednosni problem, već globalni ekonomski potres", rekao je on na Bizportal, dodajući da u takvim okolnostima, energetska diversifikacija i strateške rezerve postaju ključ nacionalne bezbednosti, čak i za zemlje koje su geografski udaljene od epicentra krize.

Prema njegovim rečima, u globalizovanom svetu, udaljenost više nije zaštita.

"Ono što se dogodi u Ormuskom moreuzu, vrlo brzo se oseti i u Srbiji, najpre na cenovniku goriva, a zatim u novčaniku građana", naveo je Barac.

Ekspert za spoljnu politiku Jovan Knežević naveo je da kroz Ormuski moreuz prolazi od 20 do 40 odsto sirove nafte na globalnom nivou.

"Svaki zastoj u tom prolasku izazvaće promene na tržištu cene nafte, što se već dogodilo. Cene gasa se formiraju globalno tako da utiču na sve i samim tim i na Srbiju. Iako su članice OPEK+ dogovorile povećanje proizvodnje zbog situacije u Iranu i upitno je kako će se proizvedena nafta transportovati. Teško da će iko dopustiti da se Ormuski moreuz, koji je na najužem delu širok samo 55 km, zatvori na duže od par dana. Preveliki su interesi u pitanju", rekao je Knežević za Bizportal.

Govoreći o cenama sirove nafte, istakao je da se one određuju berzanski i da samo zemlje proizvođači na svojim tržištima imaju niže cene.

Sigurno će poskupeti nafta zbog situacije na Bliskom istoku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za TV Informer da će se najnovija situacija na Bliskom istoku odraziti i na ekonomiju i život ljudi i da je sigurno da će nafta poskupeti.

"Ovde je reč o više zemalja koje su ugrožene i razgovaramo sa našim građanima i u kontaktu smo sa njima. Mislim da su pre svega ugroženi ljudi koji se nalaze na teritoriji Irana i naravno i drugih zemalja. Ono što je važno, što se tiče ekonomije, ako ostane ovako, tankeri su već najvećim delom parkirani, niko više ne želi da rizikuje kroz Ormuški zaliv, a 40 odsto svetske nafte prolazi kroz taj zaliv i nafta će sa 71- 72 dolara po barelu otići na 95, na 110 dolara", rekao je Vučić u telefonskom uključenju za Informer, povodom napada koje su Izrael i SAD pokrenuli jutros na Iran nakon čega je Teheran odgovorio napadom na sever Izraela i američke baze na Bliskom istoku.

Dodao je da ćemo u prvom trenutku dok Amerikanci u potpunosti, ukoliko sve bude išlo u skladu sa njihovim planovima ne preuzmu vlast uz podršku nekog od svojih marioneta u Iranu, bez sumnje imati veće cene nafte.

"Mi kupujemo naftu na kotacijama u Mediteranu, dakle, u skladu sa tim se kreće cena naftnih derivata", rekao je Vučić.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.