Međutim, nisu samo hemičari pod pritiskom: sličan obrazac prisilnih zatvaranja, kašnjenja investicija i preseljenja utiče na druge energetski intenzivne industrije, od čelika do cementa, aluminijuma i keramike.

ECB procenjuje 

"Evropa gubi industrijske kapacitete brzinom kakvu nikada ranije nismo videli. Ovo nije privremeni pad, već strukturni pomak u konkurentnosti koji utiče na sve proizvodne sektore", rekao je Markus Kamiet, izvršni direktor hemijskog giganta BASF.

Visoke cene energije u Evropi usporavaju energetski intenzivne industrije i Evropska unija mora preduzeti hitne mere kako bi smanjila troškove energije, zahtevali su evropski industrijski lideri nakon samita u Antverpenu sredinom februara.

Procene Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da bi trajno povećanje cena električne energije od 10 procenata moglo da izbriše do dva procenta radnih mesta u energetski intenzivnoj proizvodnji.

U sektoru usluga, za svako izgubljeno industrijsko radno mesto, gubi se do pet radnih mesta.

Cene, koje su pre energetske krize 2022. godine iznosile oko 75 evra po megavat-satu, sada su premašile 100 evra, a u nekim zemljama čak i 190 evra po megavat-satu, što je dvostruko više nego pre četiri godine, upozorili su ekonomisti ECB-a.

"Cene električne energije u EU ostaju više u Evropi nego u konkurentskim zemljama. Troškovi ugljenika su jedinstveni za Evropu, a sistem je osmišljen da povećava troškove iz godine u godinu",  navodi se u deklaraciji koju je potpisalo više od 100 poslovnih lidera iz industrijskog sektora.

Deklaracija je objavljena samo nekoliko nedelja pre planiranih razgovora lidera EU u martu. EU je navodno spremna da revidira svoj sistem određivanja cena električne energije, u kojem veleprodajna cena električne energije ostaje snažno povezana sa cenom gasa.

Nakon promena iz 2024. godine, koje su već ublažile vezu između maloprodajnih cena i fosilnih goriva, sada se pokreće pitanje novih korekcija samog sistema "reda zasluženosti", u kojem najskuplja aktivirana elektrana određuje cenu za celo tržište, piše Poslovni dnevnik.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen najavila je da će "izneti različite opcije i nalaze o tome da li je vreme da se krene napred u dizajnu tržišta ili smo još uvek dobri", ističući da još nema zaključka, ali da pritisak industrije zahteva odgovore.

Ursula fon der Lajen je u Antverpenu otvoreno priznala da se energetski intenzivni sektori suočavaju sa "visokim i nestabilnim" cenama, ali je podsetila da „znamo razlog za to: gas podiže cene, obnovljivi izvori i nuklearna energija spuštaju cene".

Kao "dobru vest" navodi činjenicu da EU ima potencijal da smanji troškove ubrzavanjem investicija u obnovljive izvore energije i prenosnu mrežu.

Sledeći korak vidi u usmeravanju "više prihoda od ETS-a nazad u industriju", tvrdeći da "ovi resursi dolaze iz industrije i moraju se reinvestirati u industriju", s obzirom na to da su emisije smanjene za 39 odsto od 2005. godine, sa više od 260 milijardi evra prihoda.

Hrvatska industrija ulazi u ovu debatu sa početnim zaostatkom: prema procenama HUP-a, domaće kompanije plaćaju oko 18 odsto veće cene električne energije od proseka EU, odnosno 23 odsto više nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Glavni ekonomista HUP-a Hrvoje Stojić podseća da električna energija čini skoro 26 odsto finalne potrošnje energije i da je drugi najvažniji energent posle gasa, pa razlike u jediničnim cenama direktno "utiču na troškove proizvodnje, profitabilnost i investicione odluke", odnosno na samu konkurentnost.

Pored toga, Hrvatska, za razliku od nekih zemalja članica, nema razrađene mehanizme za stabilizaciju cena električne energije, pa HUP predlaže paralelni pristup: jačanje dugoročnog ugovaranja i fleksibilnosti, razvoj skladištenja, optimizaciju mrežnih naknada i parafiskalnih nameta i uvođenje kompenzacije za indirektne troškove CO2 kroz okvire ETS i CISAF.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta upozorava da je problem cena energije "složeniji nego što se čini", posebno u kontekstu sve češćih negativnih cena kada ponuda premašuje potražnju, a proizvođači praktično plaćaju da isporuče električnu energiju u mrežu.

Podseća da su interkonekcije ključne za jedinstveno tržište i zajedničku bezbednost, ali takođe napominje paradoks: u nekim slučajevima, izvoz jeftinije energije može podići cene na izvoznom tržištu.

Kosta kaže da će države članice pokušati da pređu sa "ideološke debate" u martu na „tehničkiju i pragmatičniju debatu“, uključujući ideju litvanskog predsednika da se "unapred monetizuju" buduće koristi jeftine obnovljive energije i da se kasnije vrate kada čiste energije bude u izobilju. 

Fleksibilnost i dugoročni ugovori Fenomen negativnih cena na veleprodajnim tržištima postao je sve češći kako raste udeo energije vetra i sunca, dok mreže i potražnja ostaju nefleksibilne.

Predstavnici sektora čiste energije kažu da su negativne cene "jasan signal" da Evropa mora ubrzati razvoj skladištenja i fleksibilne potražnje. Izvršni direktor kompanije WindEurope, Tine Van der Straten, kaže da rešenje leži u "više sistema za skladištenje, ali i upravljanju potražnjom" kako bi energetski intenzivne kompanije bile bolje pripremljene za rad kada su cene niske.

Katarina Augusto iz kompanije SolarPower Europe predlaže desetostruko povećanje kapaciteta baterija do 2030. godine i "pristup koji fleksibilnost stavlja na prvo mesto u planiranju mreže".

Za industriju to znači da će borba protiv visokih cena sve više zavisiti od sposobnosti prilagođavanja potrošnje, sklapanja dugoročnih ugovora i korišćenja skladištenja, a ne samo od jednokratnih intervencija u cenama. U tom pravcu idu i instrumenti kao što su ugovori o razlici (CfD) i dugoročni ugovori o kupovini električne energije (PPA), koje EU sve više promoviše kao dopunu klasičnom sistemu, sa ciljem delimičnog odvajanja cene za krajnje potrošače od skokova u cenama gasa.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.