Miroslav Kiš, ratar-stočar iz Verušića kod Subotice, jedan je od onih poljoprivrednika koji se izdvajaju po upornosti, uspešnosti i posvećenosti. Dobro se snalazi i u polju i u štali, ali i u borbi za bolji položaj poljoprivrednika.

Godinama je bio predsednik Asocijacije poljoprivrednika koja je okupljala više od 40 udruženja ratara i stočara. Iako je danas manje aktivan na tom polju, poslednjih godina snažnije se posvetio tovnom govedarstvu, uz ratarsku proizvodnju koju je zadržao kao važan oslonac.

Rasa koja privlači pažnju

Na novosadskom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu redovno izlaže retku rasu goveda – limuzin. Ova grla privlače pažnju posetilaca zbog atraktivnog izgleda i izuzetnih proizvodnih karakteristika. Poput simentalske, i limuzinska rasa je vrlo funkcionalna, ali je izdržljivija i mesnatija.

– Prednost ovih grla je pre svega u velikom randmanu – imaju odličan udeo mesa u ukupnoj težini. Pored toga, lakše se tele nego simentalke i ne zahtevaju uzgoj „na vezu”. Nemaju velike zahteve u pogledu smeštaja, jer podnose različite vremenske uslove i otporne su na hladnoću i padavine – objašnjava Kiš.

Dodatno ga je privukla i činjenica da tele, kao kod svih mesnih rasa, duže ostaje uz majku, pa se o njegovoj ishrani krava brine i po sedam meseci, što znatno olakšava posao.

Odgovor na agrarnu politiku

Na ideju da uveze ovu rasu došao je pre svega zbog agrarne politike koja je, kako kaže, godinama delila poljoprivrednike na ratare i stočare.

– Do državnih oranica nije se moglo, a tako je i sada, bez stočarstva koje je dobilo prednost nad ratarstvom. Osim toga, shvatio sam da bez stajnjaka ne možemo ostvariti vrhunske prinose žitarica. Zakup zemlje kod privatnika postao je preskup i neisplativ, pa smo odlučili da tovimo bikove. Imamo dovoljno sopstvene zemlje da proizvedemo svu kabastu hranu za stado – kaže Kiš.

Francuska genetika – temelj stad

Kako nije mogao da dođe do kvalitetne simentalske teladi za tov, rešenje je potražio u Francuskoj, gde je nabavio limuzin grla. Danas njegovo stado broji oko 120 grla.

– Trenutno imamo pedesetak teladi, muških i ženskih. Sva grla su umatičena. Po mom mišljenju, mesne rase goveda u Srbiji imaju budućnost. Čak i ovde u Vojvodini, gde nema dovoljno pašnjaka, a kamoli u delovima Srbije sa ogromnim neiskorišćenim travnim površinama – ističe on.

Nova generacija stočara

Prema njegovim rečima, uočljiva je i smena generacija u stočarstvu. Dolaze mlađi ljudi sa novim navikama, koji žele manje fizičkog angažovanja i novu genetiku u stočarstvu. To je bio jedan od razloga zašto se opredelio za limuzin rasu. Samo prošle godine u Srbiju je uvezeno više od hiljadu umatičenih limuzin grla, što je veliki skok u odnosu na raniji period.

Potrebna sistemska podrška

– Imamo potencijal za razvoj tovnog govedarstva, ali je neophodna podrška savetodavnih službi, fakulteta i instituta. Nije dovoljno samo evidentirati grla – mora se pratiti i njihovo potomstvo, po uzoru na programe iz Francuske, Nemačke, Mađarske, Italije ili Engleske – naglašava Kiš.

Porodični posao sa perspektivom

Dosadašnji trud ove porodice sa severa Bačke očigledno se isplatio. U posao su uključeni svi, posebno dva sina, koji u ovome vide svoju budućnost.

– Nas starijih je sve manje, a mladi se retko odlučuju za stočarstvo. Zato podržavam napore države da poveća subvencije i podstakne ovaj sektor. Važno je samo da mere ne budu kratkotrajne, već da počivaju na dugoročnoj i održivoj strategiji – zaključuje Miroslav Kiš.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.