Od ukupnog broja dozvola izdatih u decembru, 83,4 odsto odnosi se na zgrade, a 16,6 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 83,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 16,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,7 odsto), objavio je Republički zavod za statistiku.

U decembru 2025. u Srbiji je prijavljena izgradnja 5.705 stanova, sa prosečnom površinom od 71,2 kvadratnih metara. Novogradnja čini 90,4 odsto ukupno predviđene vrednosti radova, piše Biznis.

Posmatrano geografski, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti – 42,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Severnobačka oblast – 8,7, Pirotska oblast sa 6,7 i Južnobačka oblast 6,3 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 do 4,6 odsto.

Rast građevinske aktivnosti na tržištu će se osetiti tek za dve godine

Ocenjujući najnovije podatke RZS-a, licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković ističe da su oni ohrabrujući i za kupce nekretnina i za državu.

"Problem je što je tržište još uvek gladno kvadrata jer se nedovoljno gradi u odnosu na to koliko tržište može da apsorbuje. Kod nas se nekretnine ne kupuju samo kao dom, već i kao investicije i utočište kapitala poput zlata", napominje sagovornik.

Sa druge strane, on ukazuje da podatak o rastu građevinske aktivnosti može i da zavara, s obzirom na to da je kraj 2024. godine bio dosta loš, a turbulencije, društveno-politička kriza i protesti uticali su da ljudi uspore sa svojim planovima.

"Ako poredimo kraj 2025. sa krajem 2024. godine to možda i nije relevantan reper. Sada računamo da je kriza pri kraju, da će se nešto konačno rešiti ili da će biti izbori", dodaje Đoković.

Rast građevinske aktivnosti na tržištu će se osetiti najranije za godinu i po do dve, smatra on.

"Investitor koji sada dobije dozvolu to može da materijalizuje za dve do tri godine, jer je period do konačnog useljenja otprilike 18 do 36 meseci", kaže Milić Đoković.

Kada je reč o prognozama i ponudi, Đoković navodi da je Udruženje procenitelja radilo projekciju koja je pokazala da sa praćenjem evroinflacije opada vrednost novca dok cene nekretnina rastu.

"Dokle god je vrednost novca manja cene će rasti. Videćemo u kom opsegu, ali ono što je sigurno to je da neće padati i bojim se da je to bespovratan proces", ističe sagovornik.

Što se tiče potražnje, tvrdi da se na samom tržištu više traži novogradnja pre svega zbog strukture kupaca – mladih ljudi koji nemaju vremena za renoviranje. Što se tiče odnosa cena, on napominje da su u zavisnosti od lokacije, cene kvadrata u starogradnji i novogradnji gotovo izjednačene.

"To nije realno, ali je tako, iako bi po svim tehničkim i ostalim standardima novogradnja trebalo da bude skuplja za nekih 15 do 20 odsto od starogradnje. I ako neko kupi stan u starogradnji i uloži u njega to će uvek biti stara zgrada i to se ne može amortizovati", smatra on.

Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu je između 3.000 i 4.000 evra, kaže Đoković i dodaje da je dijapazon nekretnina u glavnom gradu vrlo široko postavljen i da na tržištu ima i onih na eksluzivnim lokacijama gde se kvadrat prodaje za 10.000 i 15.000 evra.

"Prosečna cena novogradnje u Novom Sadu je oko 2.000 evra, u Kragujevcu oko 1.700, Nišu oko 1.500, a u Subotica oko 1.700. U Beogradu se teško može naći ispod 3.000 evra i očekivanja su da će do kraja 2026. godine prosečna cena u novogradnju biti oko 4.000 evra", ocenjuje on.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.