Uzgojem ovog voća plasman je osiguran u konditorskoj industriji, ali postoji još niz pogodnosti koje potencijalni uzgajivači mogu ostvariti njegovom proizvodnjom. Od nedavno firma The Walnut Fund iz Novog Sada povezala je ovu voćku sa blokčejn tehnologijom.
Njima je odobreno investiranje u digitalne tokene koji služe za investiranje u zasade ove biljke.
Ukoliko imate površinu na kojoj biste mogli da napravite zasade, ova voćka bi mogla biti izbor za vas. Stručnjaci se slažu da je za formiranje voćnjaka odnosno zasada jeftinije nego što bi bilo potrebno novca za podizanje zasada drugog voća. Kao razlog navodi se da orah ima veliko stablo i krošnju pa je potreban manji broj sadnica na po hektaru. Plantaža oraha ne zahteva veliki rad, ima svoje tržište na teritoriji Srbije, poslednjih godina postiže visoku cenu i daje dobre prinose.
Zlatna voćka za strpljive
Podizanje plantaža oraha je posao na duge staze, a stručnjaci su izračunali da godišnje ulaganje iznosi sumu koja je tek 16 odsto od prihoda koji plantaža donese.
Ovo voće se ubraja među naročito prilagodljivo voće jer jednako dobro uspeva i u toploj i hladnoj agroklimi.
Orasi koji se sade kao sadnice daju bolji kvalitet kako ploda, tako i drveta. Orah uzgajan iz semena (generativnim putem) donosi puni rod između 10. i 15. godine nakon setve/sadnje.
Lani je u Srbiji posađeno preko 100 hektara američke sorte oraha čendler. Stručnjaci je svrstavju u jednu od najisplativijih. Agronomi savetuju da zbog zemljišta širom Srbije, čak i u brdovitijim predelima, ova vrsta može biti dobar izbor za gajenje.
Sadnja pored drugog voća ubrzava prinose
Da bi se skratio period čekanja do prvog prihoda, predlog stručnjaka je da se podižu kombinovani zasadi oraha sa kajsijom, breskvom, šljivom ili višnjom. U tom slučaju, voće koje je između sadnica oraha počinje da daje rod ranije, te se ostvaruje zarada i u periodu dok orah ne počne da rađa. U poslednje vreme sade se kombinovani zasadi sa drugim voćnim vrstama koje rano počinju da rađaju, a eksploatacioni period im traje dok orah ne počne da daje pun rod.
Orah Isplativost
Kada je u pitanju isplativost sadnice oraha za masovnu proizvodnju, odnos između ulaganja i prinosa je vrlo varijabilan i uslovljen je i kvalitetom sadnica. Takođe važana je i predobrada i naknadna, kao i obrada i prihrana zasada, te se smatra da je gajenje oraha dobar ali istovremeno naporan proces, pošto iziskuje mnogo strpljenja i preciznosti.
Najranije prinose daju sadnice koje su kalemljene, te se plodovi mogu očekivati već od treće godine nakon sadnje, i to do 80kg plodova, po svakom stablu (što je kada se očiste od ljuske oko 30 kg čistog jezgrastog voća).
Dakle, ukoliko je po hektaru zasađeno oko 150 sadnica, i njihov prinos je u punom rodu oko 50 kg oraha po sadnici (srednja vrednost prosečnog prinosa), to je dakle prinos oraha po hektaru, od oko 7500 kg, po hektaru zasada (smatra se da je optimalan prinos kod dužeg perioda plodonoštva biljaka, sa prosekom od oko 400 sadnica po hektaru, čak oko 4 i/ili 8 tona po hektaru).
U Srbiji otkupna je otkupna cena oraha oko 800 – 1100 dinara po kilogramu, te je ukupna dobit od prosečnih 30 kg jezgre u prvoj berbi, sa površine od jednog hektara na kojoj je oko 150 sadnica, po ceni od 1000 dinara za kg, ukupno oko 37 hiljada evra, što ukazuje da je ovo odlična investicija i odluka za sadnju.
U Srbiji najveći otkupljivači jesu fabrike keksa i čokolade, kao što su: Pionir – Subotica i Swisslion – Vršac, Nestle… ali i mnogi drugi proizvođači koji orah koriste kao osnovu svog proizvoda.
Srbija i zasadi oraha
Najstarija i najveća plantaža oraha, u selu Krćevac kod Topole, ima oko 10.000 stabala. Poslednjih godina, podižu se novi zasadi, koji bi trebalo da poprave sortiment, i omoguće izvoz tog koštunjavog voća.
Jedan od ljudi koji se upustio u avanturu sa orasima je bio i Veljko Adamović, mašinski inženjer i profesor matematike, koji u Valjevskoj Kamenici ima savremenu plantažu.
- Za prodaju orah nije problem. Kupaca ima, mada cena zna da bude problematična. Ali, ljudi kada gledaju da krenu s orahom drže se primera iz knjiga koji važe za savršene uslove, međutim, u praksi je to teško ostvariti. U početku sam stavljao sve troškove na papir, pa sam i to brzo bacio. Ne znam ko to tačno može da sračuna, svoj rad. Ja na ovaj posao i plantažu sada gledam kao na neku vrstu štednje, uloženi novac koja će da se kasnije uvećan vrati- rekao je Željko za AgroTV.
Adamović je pre skoro 15 godina podigao zasad oraha na parceli od 1,35 hektara. Odlučio se za sortu poreklom sa naših prostora – rasna – koja je ime dobila po selu gde je započeta selekcija, navodi on.
Zašto saditi Orah
Kako je govorio Petar Petrović Njegoš. Tvrd je orah voćka čudnovata, ali za njegou sadnju postoji mnogo razloga pa ukoliko se odlučite ovo su samo neki od njih.
Vrlo je lak za održavanje, a jesen je najbolje vreme za njihovu sadnu.
Početnicima je dostupno dosta saveta pa ne moraju da lutaju ukoliko ga izaberu za sadnju. Navođenje grananja, opšta kontrola energije i održavanje plodnosti već je dobro istražena i može se sprovesti bez dilema.
Orah odlično podnosi niske temperature i mraz. Postoji minimalan rizik od smrzavanja i oštećenja cveta, jer se pupoljci razvijaju od sredine aprila do kraja maja.
Za oprašivanje cvetova nisu potrebne pčele jer se orah oprašuje pomoću vetra. Napadi štetočina mnogo su manji nego kod drugih voćaka. Orasi u ljusci imaju dug vek čuvanja. Jedna je od najisplativijih voćaka za uzgoj.
Orah ima zdravstvena i kozmetička svojstva.
Čak i kada ne donosi rod, orahovo drvo može da isplati investiciju jer ima široku primenu u industiji zbog svoje boje, kvaliteta i izdržljivosti.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
