- U našoj porodici postoji stara izreka: postoje dve stolice koje će vas ubiti u životu - električna stolica i fotelja. Na onu prvu se nadam da nikad neću sesti, a na drugu sigurno neću - rekao je on.

Rad umesto penzije - porodična filozofija

Radna etika usađena mu je od najranijeg detinjstva. Njegov otac Džo radio je u porodičnoj prodavnici voća i povrća, osnovanoj još 1875. godine, sve do duboke starosti. Posao se prenosio s kolena na koleno, bez razmišljanja o povlačenju.

 - To jednostavno nije u mojoj krvi. Nikada nisam zamišljao sebe kako sedim ispred televizora i čekam da dan prođe - kaže Bler, piše Biznis insajder (Business Insider).

Ispod tezge, među kupusom i paradajzom

Njegov "radni staž" praktično počinje 1940. godine. Kao bebu, majka ga je držala ispod pulta dok je služila mušterije na pijaci. Već sa pet godina sejao je seme, sadio kupus i brinuo se o paradajzu.

On i njegova braća i sestre dobili su sopstvene parcele zemlje, a prihod su smeli da zadrže.

 - Bilo je rivalstva ko će zaraditi više. Ja sam birao zelenu salatu - brzo raste, brzo se prodaje - naveo je on.

Konjska zaprega i pijaca koja je živela

Radni dani nekada su izgledali potpuno drugačije. Proizvodi su se brali ujutru, prali, tovarili na drvena kola, a verni konj Bobi vukao ih je više od pet kilometara do pijace.

 - Moj deda Džek, koji je osnovao firmu JJ Blair & Sons pre 150 godina, nikada nije dozvoljavao da Bobi krene a da mu oprema ne bude ispolirana. Automobili tada nisu ni dolazili u obzir - dodao je Bler.

Pijaca je radila od 15.00 časova do ponoći. U 21.00 čas zvono je označavalo početak aukcije preostale robe. 

"Više sjaja, više novca"

Moto kojim se vodio decenijama važi i danas.

 - Što proizvod lepše izgleda, to se bolje prodaje. Jabuke moraju da blistaju, banane da budu u savršenoj fazi zrelosti. Meko voće - jagode, maline i borovnice - uzgaja u plastenicima - kazao je on.

Posebno je ponosan na ručno pisane natpise sa cenama, ispisane u funtama, uncama i kilogramima. 

Supermarketi su promenili sve

Zlatne godine bile su šezdesete, sedamdesete i deo osamdesetih, kada je pijaca imala skoro 200 tezgi. Danas je slika drugačija.

 - Veliki supermarketi su nas potisnuli. Imaju parking, niske cene, brzinu. Teško je konkurisati - dodao je Bler.

Ipak, verni kupci ostaju - zbog svežine, razgovora i ličnog odnosa. Danas je poslednji prodavac voća i povrća na pijaci.

Radni dan koji traje i po 18 sati

Dan počinje u 04.30 ujutru. Pijaca se otvara u 08.00, a oko 15.00 časova vraća se u rasadnik, gde uzgaja sadnice. Leti, kada su dani duži, posao zna da potraje i do 22.00 časa.

 - Ne osećam to kao teret. To me drži živim - poručio je on.

Šta ostaje posle mene

Ne zna da li će se porodična tradicija nastaviti.

Ćerka Alison se na to samo nasmejala: "Nikad ne reci nikad".

 - Ovaj posao mi je dao bolji život nego što sam mogao da sanjam. Voleo bih da je moj brat Kit još ovde, ali sam zahvalan što sa 80 godina i dalje radim - rekao je Bler.

Uz podršku supruge Alvin i pozitivan pogled na život, već sada planira budućnost. U maju puni 81 godinu.

 - I nemam nameru da stanem - zaključio je on.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.