Prema izvorima upoznatim sa tim pitanjem, analize predstavljaju deo redovnih procena tokom kriznih situacija i nemaju za cilj predviđanje budućih kretanja na tržištu.

Cilj je da administracija bude spremna za različite scenarije, uključujući mogućnost produženog sukoba. Izvori navode da je ministar finansija SAD Skot Besent i pre početka rata izrazio zabrinutost da bi sukob mogao da dovede do rasta cena nafte i negativno utiče na ekonomski rast.

Visoki zvaničnici finansija, kako se navodi, već nedeljama upozoravaju Belu kuću na oscilacije cena nafte i benzina.

Portparol Bele kuće Kuš Desai odbacio je navode da administracija razmatra scenario od 200 dolara po barelu, ističući da vlada redovno procenjuje različite cenovne scenarije, ali da ministar finansija nije bio zabrinut zbog "kratkoročnih poremećaja" na tržištu energije.

Od početka sukoba, cene nafte su značajno porasle. Američka cena nafte "West Texas Intermediate" porasla je za oko 30 odsto na približno 91 dolar po barelu, dok je "Brent crude" skočila gotovo 40 odsto i trguje se za oko 102 dolara.

Ministar energetike SAD Kris Vrajt ocenio je ranije da je scenario u kojem cena nafte dostiže 200 dolara po barelu "malo verovatan".

Ipak, analitičari upozoravaju da bi čak i niže cene mogle da imaju značajan uticaj po ekonomiju, piše Tanjug.

Prema proceni Blumberga, cena od oko 170 dolara po barelu tokom nekoliko meseci mogla bi da poveća inflaciju u SAD i Evropi i da uspori ekonomski rast. Jedan od ključnih rizika predstavlja potencijalni poremećaj isporuka kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi približno petina globalnog izvoza nafte i gasa.

U SAD-u je već zabeležen rast maloprodajnih cena benzina od oko 30 odsto, dok predsednik Federalne rezerve (Fed) Džerom Pauel ističe da je još prerano proceniti puni uticaj rasta cena energije na američku ekonomiju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.