Litar magarećeg mleka dostiže cenu i do 6.000 dinara, a potražnja raste. Istraživali smo šta je sve potrebno za pokretanje ove neobične farme, kolika su ulaganja, a gde vrebaju najveće zamke na putu do zarade.

Na domaćem tržištu pojavio se proizvod koji prkosi svim ekonomskim zakonima. Reč je o magarećem mleku - napitku koji se u narodu vekovima koristi kao lek, a danas je postao simbol luksuzne i pametne poljoprivrede.

Sa cenom koja varira od 3.600 do preko 6.000 dinara po litru, magareće mleko s pravom nosi titulu "belog zlata". Ali, da li je put do zarade jednako gladak kao što računica na papiru pokazuje?

Koliko košta start?

Za razliku od krupne stoke, magarci su skromne životinje, ali ulazak u ovaj biznis zahteva jasnu strategiju. Stručnjaci i iskusni uzgajivači saglasni su u jednom: optimalno startno stado broji deset grla.

Ulaganje u ovakav biznis podrazumeva nekoliko ključnih stavki:

 - Kupovina grla: Cena jedne magarice kreće se između 350 i 500 evra, što znači da je za formiranje matičnog stada potrebno oko 4.000 evra.

 - Infrastruktura: Magarcima nije potreban luksuzan smeštaj, ali zahtevaju suvu štalu bez promaje i, što je najvažnije, prostran pašnjak. Podloga mora biti suva kako bi se očuvalo zdravlje njihovih  kopita. Za adaptaciju prostora potrebno je izdvojiti još oko 2.000 evra.

 - Tekući troškovi: Hrana (uglavnom livadsko seno i manja količina zobi), nega i veterinarski pregledi odnose oko 300 evra po grlu na godišnjem nivou.

 - Kada se podvuče crta, sa početnim kapitalom od 6.500 do 10.000 evra (pod uslovom da već posedujete zemljište), vrata ove neobične industrije su vam otvorena.

Zamka male količine i magija visoke cene

Glavna zabluda sa kojom se početnici susreću jeste očekivanje velikih količina. Magarica nije krava. Ona daje mleko tek kada pule napuni tri meseca, a dnevni prinos po grlu iznosi svega 0,2 do 0,4 litra.

Uzgajivači objašnjavaju da se mleko ne pasterizuje jer bi tako izgubilo vitamin C i lekovita svojstva. Ono se odmah nakon muže pakuje u male bočice od 100 ili 200 mililitara i duboko zamrzava. Tako može da stoji i do dve godine.

Ako u stadu od deset magarica u svakom trenutku imate sedam u fazi laktacije, godišnje možete računati na oko 350 litara mleka. Pri prosečnoj ceni od 40 evra po litru, to donosi bruto prihod od 14.000 evra. Kada se oduzmu troškovi hrane i održavanja, čista zarada od oko 11.000 evra godišnje čini ovaj posao jednim od najprofitabilnijih u sektoru mikro-agrara.

Gde je kupac?

Ipak, snovi o brzoj zaradi mogu se srušiti ako zanemarite najvažniji korak - marketing. Za magareće mleko ne postoji organizovan otkup niti kamioni mlekara koji dolaze pred vašu kapiju. Svaki litar morate prodati sami.

Ciljna grupa su roditelji čija deca pate od bronhitisa i astme (čuvenog "magarećeg kašlja"), osobe sa narušenim imunitetom i premium kupci koji prepoznaju zdravstvene benefite ovog mleka, koje je po sastavu najsličnije majčinom.

Zbog toga uspešni farmeri sve više šire ponudu. Mleko koje se ne proda u tečnom stanju pretvara se u premium kozmetiku - prirodne sapune i kreme za lice, čija gramaža dostiže astronomske cene na tržištu lepote. Drugi se, pak, okreću agroturizmu, otvarajući kapije svojih farmi za porodice sa decom.

Isplati li se?

Računica je jasna: uzgoj magaraca nudi visoke marže i relativno niske tekuće troškove. Međutim, ovo nije posao za klasične poljoprivrednike, već za preduzetnike u agraru. Uspeh ne leži u samoj muži, već u sposobnosti da izgradite brend, zadobijete poverenje kupaca i od sopstvenog imanja napravite prepoznatljivu priču. Za one koji su spremni na taj korak, belo zlato sa farme može postati karijera iz snova.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.