Mladi u Srbiji imaju jasne zahteve - šta mora da ponudi dobar poslodavac

Prvi posao mladima u Srbiji i dalje nije lako pronaći, a najveća prepreka često je nedostatak praktičnog iskustva. Istovremeno, postoji sve veći jaz između poslova koje mladi žele i onih za kojima poslodavci imaju najveću potrebu. Miloš Turinski, senior PR menadžer Infostuda, za Bizportal govori o tome šta mladi danas očekuju od poslodavaca, zašto menjaju posao i koje veštine im najčešće nedostaju.

Dolazak do prvog zaposlenja za mnoge mlade predstavlja jednu od najvažnijih, ali i najtežih prekretnica.

Problem je poznat: poslodavci traže iskustvo, dok mladi bez prvog posla teško mogu da ga steknu. Ipak, situacija nije ista u svim oblastima. Postoje zanimanja u kojima je mnogo lakše pronaći početnu poziciju, ali i ona u kojima se od kandidata očekuje da već na početku karijere imaju konkretne veštine i portfolio.

Miloš Turinski, senior PR menadžer Infostuda, kaže da je prvi posao i dalje jedan od težih koraka u karijeri mladih.

"Dolazak do prvog zaposlenja i dalje predstavlja jedan od težih koraka u karijeri. Mladi se često nalaze u začaranom krugu u kojem im je za posao potrebno iskustvo, a iskustvo ne mogu da steknu dok im neko ne pruži prvu priliku".

Kako objašnjava, početne pozicije ipak postoje u čitavom nizu oblasti, pa mladima put do prvog zaposlenja može biti lakši u trgovini, prodaji, korisničkoj podršci, ugostiteljstvu, administraciji i različitim operativnim poslovima.

Sa druge strane, u oblastima u kojima se iskustvo očekuje čak i od juniora, ulazak na tržište rada je znatno teži. Zbog toga prakse, projekti, volontiranje i sezonski poslovi imaju sve veću ulogu.

"Zbog toga su studentske prakse, projekti, volontiranje i sezonski poslovi postali veoma važan most između obrazovanja i prvog zaposlenja", navodi Turinski.

Mladi žele kancelarijske i digitalne poslove, a poslodavci traže radnike u drugim sektorima

Kada je reč o interesovanjima mladih, među najprivlačnijim su kancelarijski i digitalni poslovi, IT, marketing, ljudski resursi, finansije i administracija, kao i pozicije koje omogućavaju rad od kuće.

Problem nastaje kada se ta očekivanja uporede sa potrebama tržišta.

Poslodavci već duže vreme imaju potrebu za radnicima u trgovini, proizvodnji, logistici, ugostiteljstvu, uslužnim delatnostima i zanatima. Upravo tu se vidi jedan od najvećih raskoraka na tržištu rada.

"Tu postoji primetan raskorak. Veliki broj mladih konkuriše za manji broj atraktivnih početnih kancelarijskih pozicija, dok poslodavci teže pronalaze radnike za tehnička, zanatska, proizvodna i operativna zanimanja", objašnjava Turinski.

Ipak, prema njegovim rečima, ovaj problem ne treba posmatrati kao jednostavnu nezainteresovanost mladih za određene poslove. Na odluku utiču uslovi rada, mogućnost napredovanja, fleksibilnost, ali i način na koji se određena zanimanja predstavljaju u javnosti.

Plata više nije jedina stvar koja odlučuje

Ako je ranije visina plate bila gotovo presudan kriterijum prilikom izbora posla, danas mladi sve više gledaju širu sliku.

Zanimaju ih mogućnosti učenja i napredovanja, odnos sa nadređenima, komunikacija unutar kompanije i ravnoteža između poslovnog i privatnog života.

To potvrđuje i istraživanje Talent X 2026, koje su sproveli Poslovi Infostud i Startuj Infostud. Prema rezultatima istraživanja, 90 odsto mladih smatra važnim jasno definisane uloge, odgovornosti i očekivanja, dok 89 odsto posebno vrednuje psihološku sigurnost i slobodu iznošenja mišljenja.

Turinski zato ističe da mladi ne traže radno okruženje bez pravila, već žele da znaju šta se od njih očekuje.

"Plata jeste veoma važna, ali više nije jedini kriterijum. Mladi traže jasne uslove rada, mogućnost učenja i napredovanja, dobar odnos sa neposrednim rukovodiocem, otvorenu komunikaciju i dovoljno prostora za privatni život".

Zašto mladi menjaju posao?

Jedna od promena koju poslodavci sve češće primećuju jeste spremnost mlađih zaposlenih da promene kompaniju ukoliko ne vide mogućnost daljeg razvoja.

Turinski ocenjuje da su mladi danas spremniji da odu sa radnog mesta nego ranije, posebno kada procene da njihov trud nije adekvatno vrednovan ili da nema prostora za napredovanje.

"Mladi jesu spremniji da promene posao nego prethodne generacije, posebno kada procene da na postojećem radnom mestu ne mogu da napreduju ili da njihov rad nije adekvatno vrednovan".

Razlozi za odlazak nisu, međutim, vezani samo za novac. Na odluku utiču i odnos sa rukovodiocem, atmosfera u kolektivu, stres, nejasna očekivanja i osećaj da ostvareni rezultati nisu prepoznati.

"Plata može da privuče kandidata, ali za njegovo zadržavanje uglavnom je potrebno mnogo više od same zarade", kaže Turinski.

Koliko dugo ostaju kod jednog poslodavca?

Na pitanje koliko se mladi u proseku zadržavaju kod jednog poslodavca, Turinski upozorava da za takav zaključak nema reprezentativnih podataka.

"Infostud nema reprezentativan podatak na osnovu kojeg bismo mogli da kažemo koliko se mladi u Srbiji prosečno zadržavaju kod jednog poslodavca".

Ipak, trend je jasan - lojalnost se više ne podrazumeva, a mladi su spremniji da promene posao ako ne vide perspektivu.

Dužina ostanka zavisi i od samog zanimanja. Veća fluktuacija karakteristična je za početne, operativne, sezonske i slabije plaćene poslove, dok se zaposleni duže zadržavaju u kompanijama u kojima imaju jasnu razvojnu putanju i kvalitetnog rukovodioca.

Prvi posao ne mora biti u struci

Za mlade koji tek ulaze na tržište rada kompromis je često neophodan.

Mnogi su spremni da prvi posao prihvate i izvan svoje struke, naročito ako im on omogućava da steknu radne navike, iskustvo i finansijsku samostalnost.

"Prvi posao se danas sve ređe posmatra kao konačan izbor zanimanja, a više kao početak razvoja karijere", kaže Turinski.

Ipak, kada imaju mogućnost izbora, mladi prednost daju pozicijama koje su makar delimično povezane sa njihovim obrazovanjem ili interesovanjima.

Važno im je i da vide šta mogu da nauče na konkretnom poslu i na koji način će im to iskustvo pomoći u narednom koraku karijere.

Početna plata je važna, ali žele da znaju kada može da poraste

Jedno od ključnih pitanja za mlade jeste i zarada.

Početna plata im je važna zbog samostalnosti i troškova života, ali sve više žele da znaju i šta ih čeka nakon nekoliko meseci ili godinu dana rada.

Prema istraživanju Talent X 2026, 77 odsto pripadnika generacije Z smatra važnim postojanje jasnih kriterijuma za određivanje plate i povećanje zarade.

"Mladi, dakle, ne očekuju samo veću početnu platu već transparentnost: žele da znaju šta treba da postignu, koje veštine treba da razviju i u kom roku mogu da očekuju napredovanje".

Problem nastaje kada poslodavac traži strpljenje i rezultate, ali ne nudi jasan plan razvoja.

Da li mladi imaju previsoka očekivanja?

Često se može čuti da mladi danas žele visoke plate, fleksibilno radno vreme i brzo napredovanje, ali Turinski smatra da problem nije toliko jednostavan.

Postoji jaz između očekivanja kandidata i ponude poslodavaca, ali odgovornost nije samo na jednoj strani.

"Nije dobro svesti ga samo na tvrdnju da mladi imaju nerealna očekivanja. Deo mladih ulazi na tržište rada bez dovoljno informacija o visini početnih zarada, odgovornostima i vremenu potrebnom za napredovanje".

Istovremeno, postoje i kompanije koje od juniora očekuju nivo iskustva koji nije u skladu sa samom pozicijom.

Prema Turinskom, realno je očekivati da mlada osoba želi zaradu koja pokriva osnovne životne potrebe i da napredovanje bude povezano sa rezultatima. Sa druge strane, brzo napredovanje bez perioda učenja i sticanja iskustva nije realno.

Koje veštine mladima najčešće nedostaju?

Problem kod mladih kandidata često nije nedostatak formalnog obrazovanja, već nedostatak praktične primene znanja.

Poslodavci sve više traže komunikacione i prezentacione veštine, organizaciju vremena, timski rad, rešavanje problema i spremnost da se preuzme odgovornost.

Pored toga, sve značajniju ulogu imaju digitalna pismenost, strani jezici i poznavanje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

"Najčešće im ne nedostaje teorijsko znanje, već iskustvo njegove primene".

Turinski posebno izdvaja AI, ali upozorava da nije dovoljno samo koristiti veštačku inteligenciju za dobijanje gotovog odgovora.

Mladi moraju da znaju da provere informacije, pravilno postave pitanje i dobijeni rezultat pretvore u konkretno rešenje.

Rad od kuće jeste važan, ali mladi ne žele nužno samo remote posao

Fleksibilnost je još jedna od stvari koju mladi visoko vrednuju.

Ipak, to ne znači da žele da budu potpuno odvojeni od kancelarije i kolega. Posebno na početku karijere, rad iz kancelarije može da bude važan zbog učenja, mentorstva i brzog dobijanja povratne informacije.

"Fleksibilnost je mladima veoma važna, ali to ne znači da svi žele da rade isključivo od kuće".

Prema istraživanju Talent X 2026, 85 odsto mladih navelo je kao važno poverenje lidera i podršku fleksibilnom radu.

Zato fleksibilnost za njih nije samo pitanje mesta sa kojeg rade. Ona podrazumeva i poverenje, mogućnost organizovanja rada i procenu zaposlenog prema rezultatima.

Šta mladi zapravo traže?

Kada se svi ovi podaci saberu, slika je nešto drugačija od stereotipa o generaciji koja samo želi visoku platu i rad od kuće.

Mladi žele da znaju šta se od njih očekuje, koliko mogu da zarade, kako mogu da napreduju i da li će njihov rad biti prepoznat.

Istovremeno, poslodavci traže radnike koji će brzo moći da doprinesu poslovanju, ali na pojedinim pozicijama teško pronalaze kandidate.

Najveći izazov zato nije samo u tome da mladi pronađu posao, već da se njihova očekivanja i potrebe tržišta rada bolje usklade.

Praksa, prvi posao, mogućnost učenja i jasan razvojni put mogu biti ključni za rešavanje tog problema.

Kako zaključuje Turinski, mladi ne traže nužno manje rada ili manje odgovornosti – već žele da znaju zašto rade, šta mogu da postignu i kuda ih taj posao vodi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: