Stagflacija je jedan od najneprijatnijih ekonomskih scenarija: cene nastavljaju da rastu, privredni rast usporava ili potpuno zastaje, a tržište rada može da postane sve slabije. Za razliku od klasične inflacije, kod stagflacije građani istovremeno mogu da osećaju da im novac vredi sve manje, dok su mogućnosti za povećanje prihoda sve ograničenije.
Kada čujemo da cene rastu, prva asocijacija je obično inflacija. Međutim, postoji situacija koja je za ekonomiju mnogo komplikovanija – stagflacija.
Sam naziv nastao je spajanjem reči "stagnacija" i "inflacija".
U najjednostavnijem objašnjenju, stagflacija znači da se privreda nalazi u periodu veoma slabog rasta ili stagnacije, dok cene istovremeno nastavljaju da rastu.
Problem dodatno može da pogorša rast nezaposlenosti.
To stvara neobičnu kombinaciju ekonomskih problema koji se inače ne pojavljuju nužno istovremeno.
Kako izgleda stagflacija u svakodnevnom životu?
Zamislimo ekonomiju u kojoj prosečna plata raste veoma sporo ili uopšte ne raste.
Istovremeno, hrana, stanovanje, energenti, prevoz i druge svakodnevne potrebe postaju skuplji.
Kompanije zbog slabije potražnje prodaju manje proizvoda, smanjuju investicije i opreznije zapošljavaju nove radnike.
Građani, sa druge strane, imaju manje novca za potrošnju upravo zato što im svakodnevni troškovi rastu.
Tako nastaje začarani krug.
Cene rastu, kupovna moć slabi, potrošnja se smanjuje, kompanije imaju manje prihode, ulaganja i zapošljavanje slabe, privreda dodatno usporava.
Istovremeno, cene ne moraju da prestanu da rastu.
Upravo je to ono što stagflaciju čini posebno teškom.
Koja je razlika između inflacije i stagflacije?
Inflacija sama po sebi označava rast opšteg nivoa cena.
Ako se cene povećavaju, ali privreda i dalje raste, kompanije zapošljavaju, produktivnost se povećava, a zarade mogu da prate rast troškova života, govorimo o inflaciji bez nužne stagnacije privrede.
Kod stagflacije situacija je drugačija.
Imamo najmanje dva problema istovremeno:
- rast cena
- stagnaciju ili veoma slab privredni rast
Često se pojavljuje i treći problem – pogoršanje situacije na tržištu rada.
Zbog toga se stagflacija smatra posebno teškim ekonomskim scenarijem.
Zašto je stagflacija toliko opasna?
Kod normalnog ekonomskog usporavanja, slaba potražnja može da dovede do sporijeg rasta cena.
Kod visoke inflacije, privreda može istovremeno da nastavi da raste.
Stagflacija spaja probleme oba sveta.
Građani se suočavaju sa višim cenama, dok kompanije imaju manje prostora za rast poslovanja.
To može da znači:
manju kupovnu moć + sporiji rast plata + slabije zapošljavanje + manje investicija.
Poseban problem je što pokušaj rešavanja jednog problema može dodatno da pogorša drugi.
Ako se kompanije suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, mogu povećavati cene svojih proizvoda. Međutim, ako potrošači zbog toga počnu manje da kupuju, kompanije mogu smanjiti proizvodnju i broj zaposlenih.
Tako ekonomija može istovremeno da ima visoke cene i slabu ekonomsku aktivnost.
Kako stagflacija utiče na plate?
Jedan od najvećih problema za građane jeste što nominalna plata i stvarna kupovna moć nisu ista stvar.
Ako plata poraste 5 odsto, a cene porastu 8 odsto, zaposleni formalno prima veću platu, ali za taj novac može da kupi manje nego ranije.
U periodu stagflacije ovaj problem može biti posebno izražen.
Kompanije zbog slabije ekonomije mogu imati manje prostora za povećanje zarada, dok zaposleni istovremeno osećaju pritisak zbog viših životnih troškova.
Zato se može dogoditi paradoksalna situacija:
plata raste, ali životni standard ne mora da raste.
Ako rast zarada zaostaje za rastom cena, realni prihodi zapravo padaju.
Šta se događa sa zaposlenošću?
Stagflacija može posebno teško da pogodi tržište rada.
Kada privreda usporava, kompanije mogu postati opreznije pri zapošljavanju.
Neke mogu odložiti širenje poslovanja, smanjiti broj novih radnih mesta ili pokušati da smanje troškove.
Ako je pad ekonomske aktivnosti dovoljno snažan, nezaposlenost može da počne da raste.
Za zaposlene to znači dodatnu nesigurnost.
Čak i kada osoba ne izgubi posao, može da bude manje novih prilika, manje pregovaračke moći za povećanje plate i manje prostora za promenu poslodavca.
Zašto cene mogu da rastu i kada ljudi manje kupuju?
Na prvi pogled deluje nelogično.
Ako građani manje kupuju, zašto bi cene nastavile da rastu?
Razlog može biti na strani troškova proizvodnje.
Ako poskupe energija, sirovine, transport ili drugi važni inputi, kompanije mogu imati veće troškove čak i kada potražnja nije jaka.
Deo tih troškova može se preneti na krajnje kupce.
Na primer, ako proizvodnja nekog proizvoda postane skuplja, proizvođač može povećati prodajnu cenu kako bi zadržao poslovanje.
Ako se sličan problem pojavi u velikom broju industrija, cene mogu nastaviti da rastu i u periodu kada privreda generalno slabi.
Kako nastaje stagflacija?
Ne postoji samo jedan put do stagflacije.
Jedan od poznatijih scenarija jeste naglo povećanje troškova važnih sirovina ili energenata.
Ako ključni inputi poskupe, kompanijama rastu troškovi proizvodnje.
One tada mogu povećati cene, smanjiti proizvodnju ili kombinovati oba poteza.
Ako se istovremeno smanji potrošnja i ulaganje, privredni rast može usporiti.
Drugi scenario može nastati kada ekonomija već pokazuje znake slabosti, ali cene ostaju pod pritiskom iz drugih razloga.
Zbog toga stagflacija nije jednostavno „visoka inflacija“.
To je kombinacija inflacije i stagnacije.
Primer koji svi mogu da razumeju
Zamislimo porodicu koja mesečno raspolaže sa 120.000 dinara.
Ako joj se troškovi života povećaju sa 100.000 na 110.000 dinara, ostaje joj 10.000 dinara za štednju, izlaske ili neplanirane troškove.
Ako se u isto vreme plata poveća samo na 123.000 dinara, porodica jeste nominalno dobila više novca.
Ali ako troškovi nastave da rastu, ta razlika može brzo da nestane.
Sada zamislimo da član porodice želi da promeni posao, ali kompanije zbog slabije privrede sve manje zapošljavaju.
Troškovi života rastu.
Plata nema dovoljno prostora za rast.
Nove poslovne prilike su ređe.
Upravo takvu kombinaciju problema građani mogu da osete tokom stagflacije.
Da li je stagflacija isto što i recesija?
Nije.
Recesija označava značajno usporavanje ili pad ekonomske aktivnosti.
Inflacija označava rast opšteg nivoa cena.
Stagflacija predstavlja situaciju u kojoj se slab ekonomski rast ili stagnacija pojavljuju zajedno sa visokom inflacijom.
Dakle, recesija i stagflacija nisu sinonimi.
Ekonomija može biti u recesiji bez visoke inflacije.
Može postojati visoka inflacija bez recesije.
A kada se slab ekonomski rast i visoka inflacija pojave istovremeno, govorimo o stagflaciji.
Najpoznatiji primer stagflacije
Kada se govori o stagflaciji, ekonomisti često se vraćaju na period 1970-ih godina.
Tada su brojna razvijena gospodarstva bila suočena sa kombinacijom visoke inflacije, sporog ekonomskog rasta i problema na tržištu rada.
Naftni šokovi, odnosno veliki poremećaji na tržištu nafte, dodatno su povećali troškove energije i proizvodnje.
To je pokazalo koliko ekonomija može biti ranjiva kada se istovremeno pojave rast troškova i slabija ekonomska aktivnost.
Upravo je iskustvo iz tog perioda učinilo stagflaciju jednim od najpoznatijih pojmova u savremenoj ekonomiji.
Šta stagflacija znači za štednju?
Visoka inflacija smanjuje realnu vrednost novca.
Ako novac stoji nepromenjen, a cene rastu, za isti iznos može se kupiti manje proizvoda i usluga.
U periodu stagflacije taj problem može biti dodatno neprijatan jer mogućnost povećanja prihoda može biti ograničena slabijom ekonomskom aktivnošću.
Zbog toga ljudi počinju pažljivije da planiraju potrošnju, odlažu veće kupovine i pokušavaju da pronađu načine da zaštite svoju finansijsku sigurnost.
Zašto je stagflacija posebno težak problem?
Najveći problem stagflacije jeste to što ne postoji jednostavno rešenje.
Ako su cene visoke, potrebno je smanjiti inflatorne pritiske.
Ali ako je privreda istovremeno slaba, svako dodatno usporavanje potrošnje, investicija ili zapošljavanja može produbiti problem.
Zato ekonomisti stagflaciju često opisuju kao jednu od najnepovoljnijih kombinacija za privredu.
Građani dobijaju manje za svoj novac, kompanije imaju veće troškove i slabiju potražnju, a tržište rada može postati nesigurnije.
Ukratko: kako prepoznati stagflaciju?
Najjednostavnije je zapamtiti tri stvari:
1. Cene rastu.
2. Privreda stagnira ili veoma sporo raste.
3. Tržište rada može da slabi i nezaposlenost da raste.
Ako se ova tri problema pojave istovremeno, ekonomija može da se nalazi u veoma nepovoljnoj situaciji.
Stagflacija zato nije samo priča o tome da je nešto poskupelo.
To je situacija u kojoj troškovi života rastu upravo u trenutku kada ekonomija nema dovoljno snage da ljudima i kompanijama obezbedi snažniji rast prihoda i novih prilika.
Za običnog građanina, najjednostavniji prevod stagflacije mogao bi da glasi:
više plaćate, teže povećavate prihode, a posao postaje manje siguran.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)