Isplati se, nego šta - da li je zeleni orah novi hit biznis u Srbiji?

U potrazi za profitabilnijim alternativama tradicionalnim voćarskim kulturama poput jabuke, šljive ili kruške, sve veći broj domaćih voćara i investitora okreće se uzgoju oraha. Međutim, poslednjih godina posebnu pažnju privlači proizvodnja zelenog oraha, specifične sirovine koja nalazi široku primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Zeleni orah predstavlja nezreo plod koji se bere pre nego što formira tvrdu ljusku. Upravo u toj fazi poseduje najveću tržišnu vrednost, jer se koristi za proizvodnju tradicionalne orahovače, različitih sirupa, ekstrakata, kandiranih proizvoda i preparata na prirodnoj bazi.

Stručnjaci ocenjuju da ova proizvodnja predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, posebno kroz preradu i finalizaciju proizvoda.

Idealni uslovi postoje upravo u Srbiji

Srbija raspolaže veoma povoljnim uslovima za uzgoj oraha zahvaljujući umereno kontinentalnoj klimi i kvalitetnim zemljištima. U intenzivnim zasadima najčešće se gaje sorte Chandler i Franquette, kao i pojedine domaće selekcije koje dobro podnose klimatske promene.

Međutim, uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i poštovanje savremenih agrotehničkih mera. Navodnjavanje sistemom „kap po kap“ danas se smatra neophodnim za stabilan prinos i kvalitet ploda. Pored toga, posebna pažnja mora se posvetiti zaštiti od kasnih prolećnih mrazeva, pravilnoj rezidbi i uravnoteženoj ishrani zasada.

Bez ovih mera teško je očekivati ozbiljne prinose i ekonomsku isplativost proizvodnje.

Koliko košta podizanje zasada?

Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna ulaganja, ali stručnjaci navode da su troškovi relativno predvidivi.

Za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti između 1.200 i 2.000 evra po hektaru. Sertifikovane sadnice koštaju od 2.500 do 4.500 evra, dok sistem za navodnjavanje zahteva dodatnih 2.000 do 3.500 evra. Troškovi sadnje, kolčenja i osnovne zaštite kreću se između 1.500 i 3.000 evra.

Ukupna početna investicija za jedan hektar intenzivnog zasada procenjuje se na između 8.000 i 11.000 evra.

Dodatnu pogodnost predstavljaju državne subvencije koje mogu da umanje troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru, naročito kada je reč o nabavci sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.

Prvi prihodi stižu ranije nego što mnogi očekuju

Za razliku od proizvodnje zrelog oraha, gde je potrebno više godina da zasad uđe u pun rod, zeleni orah omogućava ostvarivanje prvih prihoda već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje.

Komercijalni prinosi očekuju se između četvrte i šeste godine, dok zasad puni proizvodni potencijal dostiže nakon sedme godine.

U zavisnosti od sorte, gustine sadnje i primenjene tehnologije, proizvođači mogu očekivati između 3.000 i 8.000 kilograma zelenog ploda po hektaru.

Otkup ide i do četiri evra po kilogramu

Tržište zelenog oraha u Srbiji još nije potpuno razvijeno, ali interesovanje prerađivača iz godine u godinu raste.

Cena sirovog zelenog oraha u otkupu kreće se od 0,8 do 1,8 evra po kilogramu, dok proizvođači koji imaju direktne ugovore sa destilerijama, farmaceutskim kompanijama ili proizvođačima prirodne kozmetike mogu ostvariti cenu od dva do četiri evra po kilogramu.

Na osnovu aktuelnih tržišnih parametara, bruto prihod po hektaru kreće se od 3.000 do čak 12.000 evra godišnje.

Kada se odbiju troškovi održavanja zasada, koji uglavnom iznose između 1.000 i 2.500 evra godišnje, neto zarada može dostići od 2.000 do 9.000 evra po hektaru.

Najveći problem je kratak rok za berbu

Iako računica na papiru deluje veoma privlačno, proizvođači upozoravaju da ova proizvodnja ima i svoje izazove.

Najveći rizik predstavlja izuzetno kratak period berbe. Zeleni orah mora da se ubere u tačno određenom trenutku, najčešće tokom prve polovine juna, dok unutrašnja ljuska još nije počela da odrvenjava.

Ukoliko se zakasni svega nekoliko dana, plod gubi kvalitet potreban za preradu i više ne može da se prodaje kao zeleni orah. Zbog toga je obezbeđivanje dovoljnog broja sezonskih radnika jedan od ključnih faktora uspeha.

Najveća zarada dolazi kroz preradu

Stručnjaci navode da se danas izdvajaju tri osnovna modela poslovanja.

Prvi podrazumeva prodaju sirovog ploda otkupljivačima i donosi najmanju zaradu, ali i najmanji rizik. Drugi model zasniva se na ugovorenoj proizvodnji za poznatog kupca, što proizvođaču obezbeđuje sigurniji plasman i stabilniju cenu.

Treći model, koji mnogi smatraju budućnošću ovog sektora, jeste sopstvena prerada. Pretvaranjem zelenog oraha u orahovaču, sirupe, slatko ili druge proizvode sa dodatom vrednošću, zarada može biti višestruko veća od one koja se ostvaruje prodajom sirovine.

Proizvodnja zelenog oraha u Srbiji nije posao koji donosi brzu zaradu preko noći, ali predstavlja ozbiljnu dugoročnu investiciju sa značajnim potencijalom. Uz kvalitetnu agrotehniku, dobro organizovanu berbu i obezbeđeno tržište, ova kultura može postati jedan od zanimljivijih izvora prihoda u domaćem voćarstvu tokom narednih godina. Posebno dobre šanse imaju proizvođači koji uspeju da pređu put od sirovine do finalnog proizvoda, jer upravo tu leži najveći prostor za profit.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.