Međutim, ono što je dogovoreno teško se može nazvati velikim trgovinskim sporazumom. Važniji zaključak samita jeste da su Vašington i Peking uspeli da spreče novu eskalaciju, ali nisu rešili ključne sporove oko carina, tehnološke dominacije, retkih minerala, automobila i industrijske politike.
SAD i Kina su produžile postojeće trgovinsko primirje za još dva meseca, čime su najteža pitanja pomerena za sledeću rundu pregovora. Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da produženje treba da omogući dvema stranama dodatno vreme za razgovore o ekonomskim pitanjima.
Drugim rečima, Tramp i Si nisu završili trgovinski rat – već su ga ponovo stavili na čekanje.
Šta je konkretno dogovoreno?
Najvažniji efekat samita jeste očuvanje trgovinskog primirja i nastavak pregovora.
Pitanja koja su ostala otvorena uključuju visinu carina, kinesku kupovinu američke robe, izvoz retkih zemnih metala i tehnološka ograničenja.
Posebno mesto imaju retke zemlje i kritični minerali. Kina je ključna karika svetskog lanca njihovog vađenja, prerade i proizvodnje magneta, što Pekingu daje značajnu pregovaračku moć. Prema podacima koje su američki zvaničnici i analitičari iznosili uoči samita, Kina kontroliše približno 70 odsto globalnog rudarstva retkih zemalja, oko 85 odsto kapaciteta prerade i oko 90 odsto proizvodnje legura i magneta.
To objašnjava zašto Vašington ne može jednostavno da „odseče“ Kinu iz globalnih lanaca snabdevanja bez posledica po sopstvenu industriju.
Istovremeno, raniji sporazumi iz 2026. godine predviđaju povećane kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda, kao i velike potencijalne narudžbine američkih aviona. Bela kuća je ranije navela i kinesku obavezu kupovine najmanje 17 milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda godišnje tokom 2026–2028. i početnu kupovinu 200 aviona Boeing.
Za Trampa je to posebno važno zbog američkih farmera, dok Kina time dobija mogućnost da deo političkog pritiska u Vašingtonu ublaži kupovinom američke robe.
Najvažniji dogovor nije potpisan
Upravo ovde počinje prava ekonomska priča. Samit nije rešio pitanje tehnološke zavisnosti SAD od Kine niti kineske zavisnosti od američkih naprednih tehnologija.
Vašington želi da zadrži prednost u poluprovodnicima, veštačkoj inteligenciji i naprednoj proizvodnji. Peking, sa druge strane, pokušava da smanji zavisnost od američke tehnologije i da razvije sopstvene lance snabdevanja.
Čak je i veštačka inteligencija postala deo pregovora. SAD su predložile mehanizam za obaveštavanje dve države o ozbiljnim AI incidentima koji bi mogli da imaju posledice po nacionalnu bezbednost. Međutim, to još nije prerastalo u veliki sporazum o tehnološkoj saradnji.
Zato je preciznije govoriti o upravljanju konkurencijom, nego o pomirenju dve ekonomije.
Amerika istovremeno zatvara vrata kineskim automobilima
Jedan od najvažnijih događaja koji bi mogao da definiše narednu fazu odnosa SAD i Kine događa se paralelno sa samitom.
U američkom Kongresu napreduje zakon pod nazivom "Connected Vehicle Security Act of 2026", koji bi zabranio uvoz, proizvodnju, prodaju i distribuciju određenih povezanih vozila povezanih sa „stranim protivnicima“. Senatska verzija zakona predviđa zabranu za vozila čija je zemlja porekla ili dizajna obuhvaćena kategorijom „covered country“, a zakon je posebno usmeren na povezane automobile, njihov softver i hardver.
Predlog je dobio i snažnu podršku u Predstavničkom domu. Američki odbor za Kinu saopštio je 23. septembra da zakon ima više od 100 kosponzora u Predstavničkom domu, dok je senatska verzija dobila 46 kosponzora i jednoglasno prošla Senatski odbor za trgovinu.
Istovremeno, dvojica senatora koji podržavaju trajnu zabranu kineskih automobila odložila su 24. septembra pokušaj da ubrzaju usvajanje zakona u Senatu kako bi pokušali da obezbede podršku još jednog senatora. To je veoma važna poruka.
Dok Tramp i Si razgovaraju o trgovinskom primirju, američka industrijska politika se priprema za dugoročnu ekonomsku konfrontaciju sa Kinom.
Drugim rečima, trenutna politika Vašingtona nije jednostavno „otvaranje“ ili „zatvaranje“ prema Kini. Ona sve više liči na selektivno razdvajanje – trgovina robom koja se smatra manje strateškom može da se nastavi, dok se automobili, čipovi, AI, telekomunikacije, robotika i kritične sirovine tretiraju kao pitanja nacionalne bezbednosti.
Zašto su automobili posebno važni?
Kineska automobilska industrija više nije samo priča o jeftinim automobilima. Kina je izgradila ogroman proizvodni sistem oko baterija, elektromotora, elektronike, softvera i sirovina. Kompanije poput BYD-a mogu da kombinuju više tih komponenti u okviru sopstvenog proizvodnog lanca. Zbog toga bi ulazak kineskih automobila na američko tržište mogao da ima šire posledice od običnog povećanja uvoza.
Američki proizvođači automobila i njihovi predstavnici već su upozoravali Trampovu administraciju da ne dozvoli kineskim proizvođačima lak pristup američkom tržištu. Ali postoji i druga strana.
Ako SAD zatvore tržište kineskim automobilima, kineske kompanije neće prestati da proizvode automobile. Moraće da traže druga tržišta. A jedno od najvećih je – Evropa. Evropa bi mogla da bude između dve vatre Ovo je možda najvažnija posledica samita za Evropsku uniju.
Ako kineski proizvođači imaju ograničen pristup američkom tržištu, pritisak da povećaju prodaju u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi, Africi i na Bliskom istoku može dodatno porasti.
To se već vidi.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, prodaja električnih automobila proizvedenih u Kini u Evropi porasla je gotovo 50 odsto tokom 2025. godine, na oko 940.000 vozila. EU je zbog toga već uvela dodatne kompenzacione carine na kineske električne automobile, koje prema sadašnjoj politici ostaju na snazi do kraja 2029. godine.
Istovremeno, trgovinski deficit EU sa Kinom nastavlja da raste. Prema analizi Mercator instituta za kineske studije, deficit EU u trgovini robom sa Kinom dostigao je 234 milijarde evra samo u prvih sedam meseci 2026. godine. To stvara veoma nezgodnu poziciju za Brisel.
Evropi je potrebna Kina kao ogromno tržište, ali istovremeno ne želi da njena industrija bude potisnuta jeftinijim kineskim proizvodima. Kineski automobili mogli bi da postanu najveća evropska trgovinska tema
Ako američko tržište praktično bude zatvoreno, Evropa bi mogla da postane još važnije odredište za kineske proizvođače. To ne mora nužno biti loše za potrošače. Veća konkurencija može značiti više modela, niže cene i brže uvođenje električnih automobila. Međutim, za evropske proizvođače situacija je komplikovanija.
Evropske kompanije moraju istovremeno da ulažu milijarde u elektrifikaciju, baterije, softver i autonomnu vožnju, dok se takmiče sa kineskim proizvođačima koji imaju prednost u delu lanca snabdevanja. Zato se evropska politika verovatno neće svesti na jednostavno pitanje „kineski automobili da ili ne“.
Mnogo realniji scenario jeste kombinacija carina, kvota, minimalnih cena i zahteva za lokalnom proizvodnjom.
Šta ovo znači za ostatak sveta?
Za zemlje van SAD, EU i Kine situacija može biti još zanimljivija. Ako Amerika ograniči kineske proizvode, a Evropa pooštri pristup, Kina će morati još agresivnije da razvija tržišta u Aziji, Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku. To može doneti jeftinije proizvode i više investicija zemljama u razvoju. Ali istovremeno može povećati pritisak na njihove domaće proizvođače. Posebno su zanimljivi automobili, baterije, solarni paneli, čelik, mašine i elektronska oprema.
Svet se tako može podeliti na tri nivoa: SAD, koje pokušavaju da zaštite stratešku tehnologiju i industriju. Kina, koja pokušava da zadrži pristup globalnom tržištu i kontroliše ključne industrijske lance. I na kraju Evropa, dok pokušava da istovremeno sačuva sopstvenu industriju i ostane otvorena za trgovinu.
Dugoročno: primirje, a ne kraj sukoba
Najvažnija stvar koju tržišta treba da razumeju jeste da se odnosi SAD i Kine verovatno neće vratiti na stanje iz perioda pre Trampove prve administracije. Čak i kada carine budu smanjene, ostaje mnogo dublji problem – ko će kontrolisati ključne tehnologije i industrijske lance 2030-ih? Tu su čipovi, veštačka inteligencija, baterije, električna vozila, robotika, retke zemlje, energetika, telekomunikacije i odbrambena tehnologija. Zbog toga je moguće da ćemo narednih godina videti manje klasičnog trgovinskog rata, a više „selektivnog razdvajanja“.
To znači da će SAD i Kina nastaviti da trguju ogromnim količinama robe, ali će istovremeno pokušavati da spreče onu drugu stranu da kontroliše strateške delove njihovih ekonomija. To je mnogo dugotrajniji proces od jednog samita.
Tri moguća pravca
U narednih nekoliko godina mogu se izdvojiti tri scenarija. Prvi je kontrolisana konkurencija. Carine se postepeno smanjuju, ali obe zemlje zadržavaju zabrane i ograničenja u strateškim tehnologijama. Ovo bi bilo najbliže sadašnjem modelu „takmičenja uz stabilnost“.
Drugi je novo zaoštravanje. Ako Kina ograniči izvoz kritičnih minerala ili SAD dodatno pooštre tehnološke sankcije, sadašnje primirje moglo bi brzo da se pretvori u novu trgovinsku krizu.
Treći je blokovska ekonomija. SAD, Kina i njihovi partneri mogli bi sve više da grade odvojene lance snabdevanja. U tom slučaju kompanije bi proizvodnju morale da prilagođavaju ne samo troškovima već i geopolitičkim savezima. Treći scenario je posebno važan za automobilsku industriju. Ako SAD zabrane kineske connected automobile, a Evropa istovremeno pooštri zaštitu sopstvene industrije, kineski proizvođači će morati da ubrzaju lokalnu proizvodnju u Evropi i drugim velikim tržištima.
To bi moglo dovesti do paradoksalne situacije: što su granice između SAD i Kine zatvorenije, to će kineske kompanije imati veći podsticaj da grade fabrike izvan Kine.
Samit koji nije završio rat
Zbog toga se sastanak Trampa i Sija ne može posmatrati samo kroz prizmu carina. On je pokazao da dve najveće ekonomije sveta i dalje imaju snažan interes da izbegnu nekontrolisanu trgovinsku eskalaciju. Istovremeno je pokazao i nešto drugo: strateško nadmetanje se nastavlja.
Najbolji dokaz je činjenica da se gotovo istovremeno sa diplomatskim rukovanjem u Vašingtonu u američkom Kongresu priprema zakon koji bi kineskim povezanim automobilima praktično mogao da zatvori američko tržište. Zato je verovatno prerano govoriti o novom američko-kineskom miru. Mnogo je preciznije reći da su Tramp i Si kupili još nekoliko meseci ekonomskog mira.
A prava bitka, za automobile, baterije, čipove, veštačku inteligenciju, retke zemlje i industrijsku dominaciju, tek ulazi u svoju sledeću fazu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)