Srbija sada ima potpuno novu saobraćajnu mapu - 684 kilometra i još 900 u planu

Iza nas je trinaest i po godina neprekidnih radova, stotine kilometara novog asfalta i probijanja najzahtevnijih planinskih masiva. Najnovija otvaranja tokom leta i septembra ove godine dokazuju da vizija umrežene i snažne Srbije ne usporava.

Statistika, potkrepljena završenim radovima na terenu, jasno pokazuje da je razvoj strateške infrastrukture prepoznat kao žila kucavica domaće ekonomije, osnovni pokretač privrednog rasta, direktnih stranih investicija i ravnomernog regionalnog razvoja, piše Alo.

Istorijski presek: Brojke koje govore same za sebe

Analiza dinamike izgradnje putne mreže pruža neverovatan uvid u to koliko se efikasnost domaćeg građevinskog sektora i državnog planiranja promenila. Ako uporedimo epohe, rezultati se drastično razlikuju:

Od 1945. do 2012. godine (punih 67 godina): U Srbiji je projektovano i izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva. Mnogi od ovih projekata su decenijama stajali u mestu ili su građeni u fazama koje su trajale godinama.

Od 2013. do kraja septembra 2026. godine (svega 13,5 godina): Pušteno je u saobraćaj više od 684 kilometara najmodernijih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Ovi podaci nedvosmisleno potvrđuju da je u manje od decenije i po stvoreno više kapitalnih saobraćajnih objekata nego u čitavih sedam decenija pre toga. Pritom, zamah gradnje ne opada, na mapi Srbije se i ovog septembra nalazi više od 350 kilometara aktivnih gradilišta, dok dugoročni strateški planovi Vlade obuhvataju izgradnju dodatnih 900 kilometara u narednoj deceniji.

Moravski koridor: Ponos centralne Srbije probio "stotku"
Najupečatljiviji uspeh ove godine svakako je ubrzana realizacija Moravskog koridora (E-761). Ono što je početkom godine obećano, tokom leta je i isporučeno. Krajem juna 2026. godine, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, za saobraćaj je otvorena izuzetno bitna deonica od petlje Adrani (kod Kraljeva) do petlje Preljina (kod Čačka), ukupne dužine 28,71 kilometar.

Ovim otvaranjem, Moravski koridor je probio magičnu cifru od preko 100 kilometara (tačnije 100,34 km) koji su u punoj funkciji. Ovaj projekat nije samo saobraćajnica, to je:

Prvi digitalni auto-put u Srbiji: Duž cele trase postavljena je najsavremenija telekomunikaciona infrastruktura, optički kablovi, pametna signalizacija i besplatan Wi-Fi, što omogućava potpunu komunikaciju vozila sa samim putem.

Najširi auto-put u zemlji: Zbog specifičnosti terena i bezbednosti, širina iznosi čak 30 metara (2 metra šire od standarda).

Veza za pola miliona ljudi: Povezuje Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac i Ćićevac, direktno spajajući Koridor 10 i Koridor 11.

Očekuje se da preostalih 12 kilometara na relaciji Vrba-Adrani bude završeno do kraja 2026. godine, čime će kompletna dužina od 112 kilometara biti potpuno zatvorena.

Šumadija u fokusu: Severna obilaznica oko Kragujevca

Najsvežije vesti stižu nam upravo ovog septembra. Pre samo nekoliko nedelja, zvanično je otvoreno prvih 5 kilometara Severne obilaznice oko Kragujevca.

Ova obilaznica, ukupne dužine 21 kilometar, rešava decenijski problem teškog teretnog saobraćaja koji je prolazio kroz sam centar grada. Radovi na celokupnoj trasi stigli su do nivoa realizacije od ogromnih 66%. Osim što će Kragujevac "prodisati", ova saobraćajnica predstavlja uvod u budući mega-projekat brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe", koji će Šumadiju umrežiti sa ostatkom države.

Dunavskim koridorom od Beograda do Golupca za samo sat i 15 minuta.

U avgustu ove godine u saobraćaj je pušteno novih 28 kilometara Dunavskog koridora. Ova brza saobraćajnica predstavlja projekat od vitalne važnosti za realizaciju nacionalnih interesa u oblasti infrastrukture, jer strateški spaja Požarevac, Veliko Gradište i Golubac sa Beogradom i Koridorom 10.

Savremeni put, projektovan za brzinu od 100 kilometara na čas, ne donosi samo bržu, bezbedniju i udobniju vožnju, već suštinski menja životni standard, unapređuje ekonomiju i stvara konkretne uslove za masovniji povratak dijaspore u istočnu Srbiju.

Isplativost dosadašnjih projekata

Projekti koji su otvoreni uveliko pokazuju svoju punu isplativost:

Auto-put "Miloš Veliki" (Preljina–Požega)

Deonica duga 30,96 kilometara ostaće upisana zlatnim slovima u istoriju srpskog građevinarstva zbog ekstremno teškog geološkog terena. Ovde su izbušena dva tunela, "Laz" (2,8 km) i "Munjino brdo" (2,7 km). Ova deonica predstavlja ključno čvorište odakle će se auto-put deliti u dva pravca, jedan ka Crnoj Gori (preko Ivanjice i Duge Poljane do Boljara) i drugi ka Bosni i Hercegovini.

Dunavski koridor (Požarevac - Veliko Gradište - Golubac)

Država planira nastavak ove brze saobraćajnice ka Kladovu i Boru, što će biti ogromna injekcija za industriju bakra i rudarstvo u tom regionu.

Brza veza za Valjevo (Iverak-Divci)

Sa puštenih 5,8 kilometara brze saobraćajnice, Valjevo je konačno prestalo da bude "slepo crevo" i dobilo je direktan, bezbedan izlaz na "Miloša Velikog".

Fruškogorski koridor: Bušenje najdužeg tunela u Srbiji

Iako još nije zvanično otvoren za saobraćaj, ne smemo zaboraviti Fruškogorski koridor (47,7 km), na kojem radovi u 2026. godini napreduju neverovatnom brzinom. Ovaj projekat obuhvata probijanje tunela "Iriški venac", dugog čak 3,5 kilometara, koji će preuzeti titulu najdužeg u zemlji, kao i izgradnju grandioznog mosta preko Dunava koji će spojiti Petrovaradin i Kać. Ovaj koridor će konačno izmestiti teške

kamione iz Nacionalnog parka Fruška Gora i spojiti Novi Sad sa Rumom.

Šta donosi kraj 2026?

Do kraja ove godine, fokus Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva usmeren je na zatvaranje ključnih celina:

Završetak Moravskog koridora

Sremska Rača - Kuzmin: Očekuje se otvaranje 18 kilometara auto-puta zajedno sa velelepnim mostom preko Save, što predstavlja prvu deonicu auto-puta Beograd-Sarajevo, kao i priključak prvih 5 kilometara od same granice ka Bijeljini u Republici Srpskoj,

Završetak brze saobraćajnice Šabac-Loznica, čime će ceo Podrinjski kraj dobiti brzu vezu sa Beogradom.,

Nakon ovoga, Srbija ne staje. Težište radova prelazi na "Osmeh Vojvodine" (brza saobraćajnica od 164 km koja spaja granične prelaze sa Mađarskom i Rumunijom, od Bačkog Brega preko Sombora, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja do Kikinde i Nakova) i "Vožda Karađorđa" koji će proći kroz samo srce Šumadije.

Srbija 2026. godine više nije ista zemlja. Od države u kojoj se na stotine kilometara auto-puteva čekalo decenijama, postali smo lider u regionu, čiji saobraćajni prstenovi danas garantuju brži, bezbedniji i ekonomski prosperitetniji život svih njenih građana.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.