Baštu je delio sa još dve osobe, a na raspolaganju mu je bila trećina ukupnog prostora. Parcela je već bila obrasla travom i drugim biljkama, a na njoj se nalazila i sajla za hodanje po kojoj se održavala ravnoteža. Sve je to prvo morao da ukloni kako bi mogao da počne sa kopanjem.
Radovi su ubrzo naišli na prve prepreke zbog vremenskih uslova. Hladnoća, kiša i jak vetar oštetili su pojedine delove bašte, dok je zemlja bila toliko zbijena i glinovita da je kopanje predstavljalo veliki problem. Sneg koji je pao sredinom februara dodatno je odložio pripremu leja za povrće. Stara peć za picu se u međuvremenu urušila nakon što se natopila vodom, pa je dobio još jedan posao koji je morao da završi pre početka sezone.
Krajem marta zemljište je i dalje bilo natopljeno vodom, ali je počeo da naručuje seme, lukovice i rasadni materijal. Izbor je obuhvatao šargarepu, krastavce, ljubičastu šargarepu, šećerni grašak, paradajz, beli luk, šalot, crni luk i dve sorte krompira. Takođe je počeo da klija seme paradajza, krastavaca i čili papričica u zatvorenom prostoru. Ceo proces opisao je kao „izuzetno fascinantan“ i „poput magije“.
Kada se tokom proleća zemlja konačno dovoljno prosušila, napravio je uzdignute leje kako bi poboljšao uslove za uzgoj povrća. Planirao je da glinovitu zemlju pomeša sa kompostom, jer voda nije mogla normalno da otiče kroz zbijeno zemljište. Projekat je promenio i njegov pogled na zemlju. Umesto da je posmatra samo kao običnu prljavštinu, počeo je da je doživljava kao živi sistem sastavljen od minerala, hranljivih materija, bakterija, gljivica i sitnih životinja, uključujući gliste i mnogonošce.
Crni luk bio je među prvim kulturama koje je posadio. U zemlju je stavio između 60 i 70 arpadžika, nadajući se da će izrasti krupne glavice. Krompir je sadio prvi put, prateći uputstva prema kojima je trebalo da ga postavi na dubinu od oko 10 centimetara, sa razmakom od 30 centimetara između biljaka i 45 centimetara između redova. Pre sadnje, semenski krompir ostavio je u zatvorenom prostoru kako bi proklijao.
Biljke je redovno zalivao, a ujutru je prstom proveravao vlažnost zemlje. Tokom toplih i sušnih prolećnih dana ponekad je zalivao i dva puta dnevno. I samo jedan propušten dan bio je dovoljan da izgubi nekoliko mladih biljaka crnog luka, koje su se osušile i uginule.
Dok je povrće raslo, uz pomoć prijatelja obnovio je peć za picu. Najpre su napravili kupu od peska koja je služila kao kalup za unutrašnjost peći, prekrili je novinskim papirom, a zatim oko nje nanizali slojeve gline. Ulaz su oblikovali pomoću ciglenog luka, dok su završni sloj napravili od spoljašnjeg cementa kako bi konstrukcija bila zaštićena od vode.
Koristio je i plastenik svog oca, koji je živeo na oko 15 minuta udaljenosti. U njemu su se dve biljke krastavca brzo širile, zajedno sa tikvicama. U bašti su se u međuvremenu primile biljke krompira, paradajza, graška, šargarepe, luka, belog luka i jagoda.
„Imaćemo toliko hrane kasnije ove godine, pod uslovom da sve ne propadne“, rekao je tada.
Oko 100 dana nakon sadnje, odnosno približno 3. jula, iskopao je prvi krompir. Urod je obuhvatao jedan veliki i veliki broj manjih krompira, dovoljno da napuni jednu korpu. Bio je zadovoljan rezultatom, posebno imajući u vidu da mu je to bila prva sezona uzgoja, iako bi voleo da je više krompira dostiglo veću veličinu. Jedan red ostavio je za kasniju berbu.
Ipak, nije sve uspevalo kako je očekivao. Pojedine biljke tikvica izgledale su nezdravo, a nije mogao da utvrdi razlog. Puževi golaći oštetili su paradajz i tikvice. U šali je pomenuo da bi rešenje moglo da bude nabavljanje kokošaka, jer se one hrane puževima. Jedna biljka paradajza je pocrnela i uginula, a pretpostavio je da je uzrok plamenjača. Druge biljke su preživele, a deo paradajza kasnije je uspešno sazreo.
Berba je postala obilnija pred kraj leta. Početkom avgusta izvadio je beli luk, šalot i crni luk, a urod je bio dovoljno veliki da mu obezbedi zalihe za zimu. Kako bi što duže sačuvao luk, najpre ga je nekoliko dana sušio na suncu, a zatim ga ostavio još oko četiri nedelje u zastakljenoj prostoriji. Osušene glavice potom je spakovao u vreće.
Do tada je već uspevao da proizvede toliko povrća da je tokom nekoliko nedelja mogao potpuno da izbegava kupovinu u supermarketu. Na njegovoj trpezi našli su se beli i crni luk, tikvice, paradajz, pasulj i grašak. Brao je i krastavce i krompir, a sopstveni paradajz koristio je i za pripremu obroka.
Konačni bilans proizvodnje na parceli od svega 15 kvadratnih metara bio je sledeći:
- pet kilograma krastavaca,
- kilogram mladog luka,
- 4,9 kilograma tikvica,
- 7,5 kilograma krompira,
- tri kilograma šargarepe,
- 1,1 kilogram paradajza,
- 1,1 kilogram šalota,
- 25 glavica crnog luka,
- pola kilograma belog luka i
- 10 kilograma crnog luka.
Jedino ljubičasta šargarepa nije uspela da preživi.
Baštovan je količinu proizvedenog povrća uporedio sa cenama u lokalnom supermarketu i izračunao da bi ono vredelo oko 64 funte. Međutim, samo troškovi komposta bili su najmanje toliko visoki, dok je isti iznos potrošio i na drvenu građu za uzdignute leje, alat i seme.
„Nisam zaradio nikakav novac. Zapravo, izgubio sam prilično novca“, priznao je.
Ipak, očekuje da se deo početnih troškova neće ponavljati naredne godine. Prva sezona donela mu je mnogo bolje razumevanje biljaka i načina na koji rastu. Istovremeno, sopstveni uzgoj hrane pomogao mu je da više ceni proizvode iz supermarketa, ali i trud koji stoji iza njihove proizvodnje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)