Nafta im je donela čitav grad usred jezera - imali su bioskop, pekaru i parkove, a sada im more odnosi kuće

Fudbalski teren, bioskop sa 300 mesta, pekara, biblioteka, višespratne stambene zgrade, pa čak i parkovi sa drvećem.

Ništa od navedenog ne zvuči posebno neobično za jedan grad, osim ako se taj grad ne nalazi desetinama kilometara od obale, usred ogromnog jezera, na metalnim stubovima zabijenim u njegovo dno.

Umesto klasičnih gradskih ulica, njegove delove povezuju uski mostovi, dok se između stambenih zgrada uzdižu naftne bušotine i industrijska postrojenja. Na ovom neobičnom mestu nekada je živelo i radilo više od 5.000 ljudi, a posebno iznenađuje činjenica da grad nije napušten. I danas se tamo odvija svakodnevni život, iako su mnogi njegovi delovi već nestali pod vodom.

Grad usred mora izgrađen zbog nafte

Neft Dašlari, što u prevodu znači Naftne stene, nalazi se u Kaspijskom jezeru, oko 55 kilometara od obale Azerbejdžana. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, reč je o najstarijoj morskoj naftnoj platformi na svetu, mada ovaj ogromni kompleks odavno prevazilazi sve što obično povezujemo sa takvim postrojenjima.

Reč je o jednom od najneobičnijih industrijskih naselja ikada izgrađenih, čija je veličina u najboljim godinama bila uporediva sa manjim gradom na kopnu.

Neft Dašlari nikada nije zamišljen kao turistička atrakcija niti kao arhitektonski eksperiment. Njegova jedina svrha bila je eksploatacija nafte, ali su sovjetske vlasti vrlo brzo shvatile da će za rad na tako udaljenom mestu biti potrebno mnogo više od bušotina i nekoliko baraka. Hiljadama ljudi koji su tamo provodili nedelje trebalo je obezbediti barem deo sadržaja na kakve su navikli kod kuće.

Radnici su mogli da idu u bioskop

Tako je nastao mali svet u kojem se posle završetka radne smene moglo otići u bioskop, pozajmiti knjiga, odigrati fudbalska utakmica ili jednostavno prošetati.

Grad je imao sopstvenu pekaru, prodavnice, vešernicu i druge sadržaje neophodne za svakodnevni život. Posebno su zanimljivi parkovi, za čije je uređenje zemlja dopremana sa kopna kako bi na metalnim platformama moglo da se zasadi drveće.

Kako piše američki portal Oddity Central, radnici su tamo imali čak i povrtnjake, a neki su uzgajali voće i povrće u sopstvenim baštama.

Ipak, svakodnevica je bila daleko od idilične. Život je bio podređen industriji, a izolovanost od kopna, buka postrojenja i izloženost vremenskim nepogodama bili su sastavni deo boravka u ovom potpuno drugačijem svetu.

Metalni putevi povezali su naftne platforme i pretvorili nalazište u grad na vodi

Gledan iz vazduha, Neft Dašlari podseća na ogromnu metalnu mrežu razapetu iznad vode, sa brojnim ograncima koji vode do bušotina i proizvodnih postrojenja.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, mreža mostova premašivala je 200 kilometara, a njima su se kretala i vozila potrebna za rad na naftnom polju.

Izgradnja takvog sistema predstavljala je izuzetan inženjerski poduhvat, posebno ako se uzme u obzir da je započela krajem četrdesetih godina prošlog veka. Prva nafta pronađena je 1949. godine, a već dve godine kasnije počela je komercijalna proizvodnja.

Ono što je u početku bilo samo udaljeno nalazište usred vode ubrzo se pretvorilo u ogromno industrijsko naselje sa približno 2.000 bušotina.

Potopljeni brodovi poslužili su kao temelji za izgradnju grada usred mora

Jedan od najzanimljivijih detalja povezanih sa njegovom izgradnjom krije se ispod površine vode.

Kako navodi BBC u reportaži objavljenoj u novembru 2024. godine, deo grada podignut je na potopljenim brodovima. Sovjetski inženjeri iskoristili su sedam rashodovanih plovila kako bi učvrstili konstrukcije i stvorili temelje za dalje širenje kompleksa.

Nakon više od sedam decenija rada, Neft Dašlari pokazuje koliko je teško održavati grad izgrađen usred vode. Slana voda, vetrovi i snažne oluje postepeno nagrizaju metalne konstrukcije, a delovi nekadašnje mreže mostova već su se urušili.

Prema podacima iz dokumentarnog filma "Oil Rocks – City Above the Sea", more je do kraja prve decenije 21. veka već preuzelo približno dve trećine izgrađene infrastrukture, piše Putni kofer.

Nekadašnji grad od 5.000 radnika danas se bori sa propadanjem, ali nafta se i dalje crpi

Promenio se i broj ljudi koji tamo borave. Umesto nekadašnjih više od 5.000 radnika, danas ih je, prema navodima pomenutog dokumentarca, približno upola manje, oko 2.500.

Rad je organizovan u smenama, nakon kojih se zaposleni vraćaju svojim porodicama na kopnu. Uprkos propadanju pojedinih delova kompleksa, eksploatacija nafte nije obustavljena, a Neft Dašlari i dalje ima važnu ulogu u azerbejdžanskoj naftnoj industriji.

Budućnost ovog naselja ostaje neizvesna. Održavanje ogromne infrastrukture sve je zahtevnije, a decenije eksploatacije nafte otvaraju i ozbiljna pitanja uticaja na životnu sredinu.

Ipak, možda je najfascinantniji upravo kontrast između delova grada koji propadaju i onih u kojima se život nastavlja. Dok zarđali mostovi polako nestaju pod vodom, svega nekoliko stotina metara dalje radnici i dalje odlaze na posao, prolaze istim putevima i održavaju proizvodnju zbog koje je ovaj grad uopšte nastao.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.