Baštovan je rekao da je biljku pod imenom čičoka uzgajao na površini ne većoj od 90 sa 90 centimetara, odnosno oko jednog kvadratnog metra, a da je za početak posadio svega desetak manjih krtola. „To je izuzetno rodna biljka“, rekao je, opisujući je kao jednu od kultura koje daju najveći prinos u odnosu na prostor koji zauzimaju.
Čičoka je otporna na različite uslove uzgoja i retko je napadaju bolesti ili štetočine, objasnio je baštovan. Njene krtole mogu da ostanu u zemlji tokom zime i da se vade po potrebi. Na mestima gde se zemljište tokom zime potpuno smrzava, mogu se izvaditi ranije i čuvati u vlažnom pesku ili supstratu za biljke.
Ova biljka nije u srodstvu sa artičokom (u slobodnom prevodu sa engleskog, biljka se zove "Jerusalimska artičoka", Jerusalem artichoke) i ne potiče iz Jerusalima. Mnogo je bliža suncokretu, a može da naraste i do tri metra, pa čak i više, dok krajem leta dobija žute cvetove. Prema rečima baštovana, naziv bi mogao da potiče od italijanske reči „girasole“, što znači okretanje prema suncu, dok je ukus njenih krtola verovatno razlog zbog kojeg se u nazivu pominje artičoka.
Baštovan je opisao krtole kao blago slatke i orašastog ukusa, sa karakterističnom aromom poznatom kao umami. Mogu da se peku, dodaju u supe ili jedu sirove, kao deo salata. Sadrže inulin, vrstu dijetetskih vlakana koja kod nekih ljudi može da izazove nadimanje i gasove. Vađenje nakon nekoliko jačih mrazeva može da ublaži taj efekat, rekao je baštovan, a jedna od mogućnosti je i fermentacija krtola.
Kako bi se čičoka uzgajala iz godine u godinu, baštovan preporučuje da se deo roda ostavi za novu sadnju. Za to je odabrao glatke krtole sa većim brojem pupoljaka, koje je posadio u novu leju na razmaku od oko 45 centimetara i dubini od približno 15 centimetara. Zemljište je prethodno obogatio dobro zgorelim stajnjakom, iako čičoka može da uspeva i na siromašnijem tlu.
Pošto biljke mogu da narastu veoma visoko i da se povijaju, preporučuje se da im se obezbedi posebna leja ili da se uzgajaju u velikim saksijama i posudama. Mogu da posluže i kao privremena zaštita od pogleda ili vetra, dok njihovi cvetovi privlače pčele. Baštovan predlaže da se oko njihovog podnožja posade niske biljke dragoljuba, koje će dodati boju bašti, a neće se takmičiti sa čičokom za prostor.
Kada se krajem sezone lišće osuši i počne da odumire, stabljike mogu da se odseku do nivoa zemlje, uz ostavljanje kratkog dela kako bi se obeležilo mesto na kojem se biljke nalaze. Krtole se nakon toga vade po potrebi.
Za pripremu fermentisane čičoke, baštovan je očišćene krtole isekao na kriške i pomešao ih sa seckanim mladim lukom, belim lukom, đumbirom, solju i ljutim tucanim papričicama. Zatim je sve sastojke prelio vodom.
Mešavina treba da fermentiše u zatvorenom prostoru, na sobnoj temperaturi i u mraku. Kada se stvaranje mehurića uspori, fermentisana čičoka može da se prebaci u frižider, gde se može čuvati najmanje nekoliko meseci.
Baštovan je demonstrirao i alat za planiranje bašte koji izračunava koliko biljaka može da stane na odabranu površinu, a korisnicima daje i preporučene termine za sadnju i berbu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)