Prema istraživanju kompanije ManpowerGroup, tokom 2026. godine čak 72 odsto poslodavaca širom sveta imalo je poteškoće u pronalaženju odgovarajućih kandidata. Iako je to blago smanjenje u odnosu na 74 odsto iz prethodne godine, podaci pokazuju da nedostatak radne snage ostaje jedan od najvećih izazova za privredu.
Situacija je posebno izražena u pojedinim evropskim državama. U Nemačkoj probleme sa pronalaženjem radnika prijavljuje 83 odsto poslodavaca, u Francuskoj 74 odsto, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 73 odsto. Zanimljivo je da su veštine povezane sa veštačkom inteligencijom prvi put izbile na vrh liste znanja koja poslodavci najteže pronalaze.
Nedostatak radnika znatno veći nego pre nekoliko godina
Koliko se situacija promenila najbolje pokazuje poređenje sa podacima iz prethodnih godina.
Istraživanje ManpowerGroupa iz 2023. godine pokazalo je da tri četvrtine poslodavaca u 21 evropskoj zemlji nije moglo da pronađe radnike sa potrebnim kvalifikacijama. Pet godina ranije, 2018. godine, takve probleme imalo je 42 odsto kompanija.
To predstavlja rast od 33 procentna poena, odnosno gotovo 80 odsto.
Najveći porast zabeležen je u Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji i Francuskoj. U Irskoj je udeo poslodavaca koji nisu uspevali da pronađu odgovarajuće radnike porastao sa 18 na 81 odsto, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu povećan sa 19 na 80 odsto.
Iako se tržište rada u međuvremenu delimično stabilizovalo, problem nije rešen.
Koji sektori imaju najveći problem sa nedostatkom radnika?
Prema podacima Evropske komisije, tokom 2025. i 2026. godine došlo je do smanjenja pritiska na tržište rada u pojedinim privrednim granama. Ipak, nedostatak zaposlenih i dalje je izraženiji od dugoročnog proseka.
U prvom tromesečju 2026. godine nedostatak radne snage kao prepreku poslovanju navelo je 21,5 odsto kompanija iz uslužnog sektora i 17,2 odsto industrijskih preduzeća.
Stopa slobodnih radnih mesta u Evropskoj uniji takođe je opala. Sa tri odsto u 2022. godini spustila se na 1,9 odsto u drugom tromesečju 2026. godine.
Najveće poteškoće i dalje imaju poslodavci u transportu, građevinarstvu, ugostiteljstvu, zdravstvu, informaciono-komunikacionim tehnologijama, kao i naučnim i tehničkim delatnostima.
Poseban problem predstavljaju mala i srednja preduzeća. Istraživanje Evrobarometra iz 2026. godine pokazalo je da 46 odsto ovih kompanija ima teškoće u pronalaženju radnika sa odgovarajućim veštinama.
Pojedine firme zbog toga pokušavaju da angažuju zaposlene izvan Evropske unije. Međutim, samo oko 14 odsto anketiranih kompanija pokušalo je da u prethodne dve godine zaposli radnike iz trećih zemalja. Više od polovine onih koje su to učinile ocenilo je da je postupak bio težak, prvenstveno zbog administrativnih i migracionih procedura, jezičkih barijera i pronalaženja odgovarajućih kandidata.
Zanatlije, građevinci i zdravstveni radnici među najtraženijima
Evropskoj privredi posebno nedostaju radnici sa stručnim i tehničkim kvalifikacijama.
Evropska komisija je identifikovala 22 zanimanja povezana sa zelenom tranzicijom u kojima je manjak zaposlenih rasprostranjen u više država članica.
Na toj listi nalaze se vodoinstalateri i monteri cevi, serviseri klima-uređaja i rashladnih sistema, krovopokrivači, građevinski inženjeri, izolateri i građevinski tehničari.
Nedostatak kadrova prisutan je i u poljoprivredi, šumarstvu, zdravstvu, zaštiti životne sredine i inženjerskim delatnostima.
Istovremeno, menja se i struktura znanja koja poslodavci traže. Veštine povezane sa veštačkom inteligencijom prvi put su 2026. godine postale najteže dostupne, ispred tradicionalnih inženjerskih i informatičkih znanja.
To pokazuje da evropskom tržištu rada nisu potrebni samo novi zaposleni već i radnici koji mogu da prate ubrzane tehnološke promene.
Hrvatska sve više zavisi od stranih radnika
Slični problemi prisutni su i u Hrvatskoj, gde niska stopa nezaposlenosti dodatno smanjuje broj raspoloživih domaćih radnika.
Prema podacima za drugo tromesečje 2026. godine, u Hrvatskoj je bilo oko 1,72 miliona zaposlenih, dok je stopa anketne nezaposlenosti među osobama od 15 do 64 godine iznosila 4,7 odsto. Broj zaposlenih bio je za oko 21.000 veći nego godinu ranije.
Podaci Hrvatskog zavoda za zapošljavanje pokazuju da je krajem septembra bilo oko 62.600 registrovanih nezaposlenih, dok je tokom prvih devet meseci objavljeno više od 177.000 slobodnih radnih mesta.
Zbog nedostatka domaće radne snage, hrvatski poslodavci sve više zapošljavaju strane državljane. Ipak, problem nije samo u broju dostupnih radnika već i u nedostatku kandidata sa konkretnim stručnim kvalifikacijama.
Koja zanimanja nedostaju u Hrvatskoj?
Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, među visokoobrazovanim kadrovima posebno su traženi stručnjaci iz građevinarstva, elektrotehnike, računarstva i mašinstva.
Nedostaju i lekari, farmaceuti, matematičari, fizičari, kao i stručnjaci iz oblasti rehabilitacije i logopedije.
Kada je reč o srednjoškolskim zanimanjima, najveća potražnja prisutna je za radnicima sa trogodišnjim stručnim obrazovanjem. Među njima su konobari, kuvari, mesari, pekari, zidari, tesari, bravari i stolari.
Na tržištu rada nedostaju i medicinske sestre i tehničari, kao i farmaceutski tehničari.
S druge strane, u pojedinim hrvatskim županijama evidentiran je veći broj kandidata sa obrazovanjem iz ekonomije, prava i fizioterapije.
Ovakva razlika ukazuje na dugotrajan problem neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama poslodavaca. Dok se za pojedina zanimanja kandidati teško pronalaze, u drugim oblastima ponuda radne snage premašuje potražnju.
Starenje stanovništva i tehnološke promene produbljuju problem
Evropska komisija kao glavne uzroke nedostatka radnika izdvaja demografske promene, tehnološku i zelenu tranziciju, ali i uslove rada u pojedinim sektorima.
Evropsko stanovništvo sve je starije, a veliki broj zaposlenih približava se penziji. Istovremeno, zbog niskog nataliteta, mlađe generacije nisu dovoljno brojne da u potpunosti nadomeste radnike koji napuštaju tržište rada.
Dodatni izazov predstavljaju digitalizacija i razvoj veštačke inteligencije, koji menjaju postojeća zanimanja i stvaraju potrebu za novim znanjima. Obrazovni sistemi i programi stručnog usavršavanja često ne uspevaju da dovoljno brzo odgovore na te promene.
Problem je posebno izražen u slabije plaćenim zanimanjima, kao što su pojedini poslovi u sektoru nege i transporta. U tim oblastima nedostatak radnika nije moguće rešiti samo dodatnim obrazovanjem, jer važnu ulogu imaju i visina zarada, radno vreme i ukupni uslovi rada.
Poslodavci sve više ulažu u obuku zaposlenih
Suočene sa nedostatkom kandidata, kompanije sve češće menjaju način zapošljavanja i ulažu u razvoj postojećih radnika.
Prema istraživanju ManpowerGroupa, čak 91 odsto kompanija koje imaju problema sa nedostatkom talenata već preduzima određene mere kako bi ublažilo taj problem.
Najčešći odgovor je dodatno obrazovanje i prekvalifikacija zaposlenih, što navodi 27 odsto kompanija. Među ostalim merama su fleksibilnije radno vreme, povećanje plata, mogućnost rada na daljinu i proširivanje potrage za kandidatima na nove grupe radnika.
Takvi trendovi pokazuju da će se tržište rada u narednim godinama sve manje oslanjati isključivo na formalne diplome, a sve više na praktična znanja, stručne veštine i sposobnost zaposlenih da se prilagode promenama.
Evropa se, uprkos blagom smanjenju nedostatka radnika u odnosu na period nakon pandemije, i dalje suočava sa ozbiljnim izazovom. Demografsko starenje, tehnološke promene i neusklađenost obrazovanja sa potrebama privrede nastaviće da oblikuju tržište rada, dok će kvalifikovani zanatlije, tehničari, zdravstveni radnici i stručnjaci za nove tehnologije ostati među najtraženijim kadrovima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)