Ovakav sistem može biti zanimljiv domaćinstvima koja žele da smanje potrošnju vode, posebno tokom letnjih meseci, kada su potrebe za zalivanjem znatno veće. Koliko vode može da se prikupi zavisi od površine krova, količine padavina i efikasnosti sistema za sakupljanje.
Koliko vode može da se sakupi sa krova od 100 kvadrata?
Računica je jednostavnija nego što se na prvi pogled čini. Jedan milimetar kiše na jednom kvadratnom metru horizontalne površine krova predstavlja približno jedan litar vode.
To znači da tokom padavina od 20 milimetara krov površine 100 kvadratnih metara može da primi oko 2.000 litara kišnice.
Ipak, to je teorijska količina. U praksi deo vode se izgubi zbog odvođenja, isparavanja, neefikasnosti oluka i odbacivanja prvog talasa kiše.
Japanci imaju neobično rešenje za kišnicu - umesto običnog oluka postavljaju ovaj detalj na kuću, više detalja pročitajte OVDE.
Za krov od 50 kvadratnih metara i iste padavine od 20 milimetara, teorijski potencijal iznosi 1.000 litara. Na krovu od 150 kvadrata može se prikupiti oko 3.000 litara, dok bi površina od 200 kvadrata omogućila prikupljanje približno 4.000 litara.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prosečna godišnja količina padavina za teritoriju Srbije iznosi oko 896 milimetara, mada postoje značajne razlike između pojedinih krajeva.
Zbog toga krov od 100 kvadratnih metara u teoriji može da primi skoro 89.600 litara kiše tokom godine. Kada se uračuna koeficijent oticanja od 0,8, potencijalna količina vode koja može da se prikupi iznosi oko 71.680 litara, pod uslovom da postoji dovoljno veliki kapacitet za skladištenje i odgovarajući sistem.
Važno je naglasiti da to ne znači da će domaćinstvo zaista uspeti da sačuva svu tu vodu. Deo padavina dolazi u periodima kada je rezervoar već pun, dok u sušnim mesecima može doći do nestašice.
Koliko košta rezervoar za sakupljanje kišnice?
Jedno od najvažnijih pitanja za domaćinstva jeste koliko novca treba izdvojiti za postavljanje sistema. Cena zavisi od zapremine, materijala, načina ugradnje i dodatne opreme.
Na srpskom tržištu mogu se pronaći rezervoari različitih kapaciteta, a primeri ponuda pokazuju da rezervoar od 1.000 litara može da košta od oko 53.500 dinara, dok se pojedini modeli od 3.000 litara nude za oko 65.000 dinara. Za rezervoar kapaciteta 5.000 litara u pojedinim ponudama potrebno je izdvojiti oko 177.000 dinara.
Mnogi pred zimu prave istu grešku sa drvima za ogrev - kako da se bolje osuše pročitajte OVDE.
U ukupnu investiciju, osim rezervoara, treba uračunati i filtere, povezivanje sa olucima, pumpe, cevi, eventualni iskop i troškove montaže. Zbog toga kompletan sistem može koštati znatno više od samog rezervoara.
Šta je potrebno za sakupljanje kišnice?
Sistem ne mora biti komplikovan, posebno ako se voda koristi isključivo za zalivanje bašte.
Osnovni elementi su oluci i odvodne cevi kojima se voda sa krova usmerava ka rezervoaru, filteri koji zadržavaju lišće, grančice i krupnije nečistoće, kao i sistem za odvajanje prvog talasa kiše, u kojem se mogu nalaziti prašina i druge nečistoće sa krova.
Potreban je i rezervoar za skladištenje vode, dok je pumpa neophodna ukoliko se voda pod pritiskom doprema do creva ili instalacija za navodnjavanje.
Preporuka je da rezervoar bude zatvoren i zaštićen od direktne sunčeve svetlosti, kako bi se smanjio razvoj algi i sprečio ulazak insekata i drugih nečistoća.
Za jednostavno zalivanje može biti dovoljna i manja nadzemna cisterna, dok su za veće potrebe praktičniji rezervoari od nekoliko hiljada litara.
Za šta sve može da se koristi prikupljena kišnica?
Najjednostavnija primena je zalivanje bašte, travnjaka, cveća i voćnjaka. Osim toga, prikupljena voda može da se koristi za pranje dvorišta, terasa, baštenskog nameštaja i pojedinih spoljašnjih površina.
Uz odgovarajuće instalacije i tehničku zaštitu, kišnica može da se koristi i za ispiranje toaleta, kao i za mašinu za pranje veša.
Suva zemlja zaustavila ratare, kiša sada odlučuje, više detalja pročitajte OVDE.
Međutim, za takvu upotrebu potrebno je predvideti odgovarajuću filtraciju, pumpu i odvojene vodovodne instalacije. Sistem mora biti projektovan tako da ne postoji mogućnost mešanja kišnice sa vodom iz javnog vodovoda.
Kada se ulaganje isplati?
Da li se postavljanje rezervoara isplati zavisi pre svega od količine vode koja može da se prikupi i potroši, cene vode u konkretnom mestu i ukupnih troškova instalacije.
Domaćinstva koja imaju veće dvorište, baštu ili voćnjak i tokom toplijih meseci troše značajne količine vode za zalivanje imaju više prostora za ostvarivanje ušteda.
Sa druge strane, porodicama koje nemaju velike potrebe za vodom ili žive u područjima sa manjom količinom padavina biće potrebno više vremena da povrate uloženi novac.
Kišnica kao način za smanjenje kućnih troškova
Sakupljanje kišnice ne znači da domaćinstvo može u potpunosti da zameni vodu iz vodovoda, ali može da smanji njenu potrošnju za određene poslove.
Najveća prednost ovakvog sistema jeste mogućnost da se voda koja bi inače završila u kanalizaciji sačuva i iskoristi onda kada je najpotrebnija.
Za domaćinstva sa većim krovovima i dvorištima, posebno u periodima intenzivnog zalivanja, to može biti i ekološki i finansijski korisno rešenje. Ipak, pre kupovine rezervoara važno je napraviti računicu, uporediti troškove opreme i montaže i proceniti koliko će se prikupljene vode zaista koristiti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)