Sve više građana Srbije radi za strane kompanije, ali se mnogi suočavaju sa problemom isplate zarade na domaći bankovni račun. Pojedini poslodavci zahtevaju račun u inostranstvu, zbog čega zaposleni razmatraju da novac primaju u drugoj državi, a zatim ga prebacuju u Srbiju. Ipak, takav način isplate nije dozvoljen u svim slučajevima, a važno je znati i kakve poreske obaveze postoje, kao i da li SEPA sistem može da ponudi jednostavnije rešenje.
Prvo što treba znati jeste da ne postoji opšta zabrana da građani Srbije primaju novac od stranih kompanija na svoje devizne račune u domaćim bankama. Međutim, problem može nastati zbog pravila poslodavca, ograničenja platnih platformi ili načina na koji je organizovan obračun zarada.
Upravo zbog toga mnogi razmišljaju o otvaranju računa u inostranstvu. Međutim, propisi Narodne banke Srbije predviđaju posebne uslove pod kojima rezidenti mogu da drže novac u stranim bankama.
Da li građani Srbije smeju da primaju platu na račun u inostranstvu?
Prema Zakonu o deviznom poslovanju, rezidenti Srbije mogu da drže devize na računima kod banaka u inostranstvu pod uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije.
To znači da nije dovoljno samo otvoriti račun u nekoj evropskoj zemlji i početi da primaš platu na njega. Potrebno je da postoji zakonski osnov za držanje novca u stranoj banci.
Odlukom NBS određene su kategorije građana koje mogu da drže devize na računima u inostranstvu bez prethodnog odobrenja. Među njima su, pod propisanim uslovima, osobe koje imaju dvojno državljanstvo, građani koji borave u inostranstvu na osnovu radne vize ili boravišne dozvole, kao i određene druge kategorije stanovništva.
Za pojedine druge slučajeve potrebno je prethodno odobrenje Narodne banke Srbije.
Posebno je važno razlikovati građanina koji živi i radi u inostranstvu od osobe koja svakodnevno radi iz Srbije za stranog poslodavca.
Narodna banka Srbije je u ranijim zvaničnim pojašnjenjima ukazala upravo na ovu razliku. Činjenica da neko radi za stranu kompaniju ne daje mu automatski pravo da drži devize na računu u stranoj banci.
Zato zaposleni koji živi u Srbiji, a radi od kuće za kompaniju iz Nemačke, Austrije ili neke druge države, pre otvaranja računa treba da proveri da li ispunjava uslove iz odluke NBS.
Šta ako poslodavac neće da isplaćuje novac na račun u Srbiji?
Ovo je jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavaju ljudi koji rade za inostrane kompanije.
Neki poslodavci koriste međunarodne sisteme za obračun zarada koji podržavaju samo određene države. Drugi zahtevaju da zaposleni ima račun u zemlji u kojoj je registrovana kompanija ili u nekoj od država koje podržava njihov platni sistem.
Ipak, takav zahtev poslodavca ne znači automatski da zaposleni mora da otvori račun u inostranstvu.
Prvo treba proveriti da li kompanija može da izvrši uplatu putem međunarodnog bankarskog transfera ili SEPA sistema. Ukoliko je problem u internoj politici poslodavca, zaposleni može da zatraži objašnjenje zbog čega domaći devizni račun nije prihvatljiv.
Važno je i utvrditi da li osoba ima ugovor o radu ili radi kao samostalni saradnik, jer se pravila isplate i oporezivanja razlikuju.
SEPA u Srbiji donosi jednostavnije transfere iz inostranstva
Jedna od najvažnijih novina za građane koji rade sa stranim kompanijama jeste početak operativne primene SEPA sistema u Srbiji.
Srbija je postala deo geografskog područja SEPA u maju 2025. godine, dok je operativna primena SEPA Credit Transfer sistema počela 5. maja 2026. godine.
Prema podacima Narodne banke Srbije, 18 domaćih poslovnih banaka uključeno je u ovu šemu i omogućava SEPA plaćanja za građane i privredu.
SEPA predstavlja jedinstveno područje plaćanja u evrima, koje omogućava jednostavnije prekogranične transfere između banaka koje učestvuju u sistemu.
Za zaposlene u stranim kompanijama to znači da, ukoliko poslodavac i njegova banka podržavaju odgovarajuću šemu, novac može da stigne direktno na devizni račun u Srbiji.
Prednost je u standardizovanom postupku, jednostavnijem izvršavanju uplata i potencijalno nižim troškovima u odnosu na klasične međunarodne transfere.
Ipak, SEPA ne rešava svaki problem. Ovaj sistem odnosi se na plaćanja u evrima, a mogućnost isplate zavisi od banaka koje učestvuju u šemi i uslova konkretne transakcije.
Takođe, SEPA ne menja pravila o poreskom rezidentstvu niti automatski daje pravo na otvaranje računa u inostranstvu.
Da li novac mora da se prijavi i ako stiže na strani račun?
Ovo je posebno važno za sve koji rade za strane poslodavce.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, poreski rezidenti Srbije plaćaju porez na dohodak ostvaren u zemlji i inostranstvu.
Rezidentom se, između ostalog, smatra osoba koja u Srbiji ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, kao i osoba koja u zemlji boravi najmanje 183 dana u periodu od 12 meseci, u skladu sa zakonskim uslovima.
To znači da građanin koji živi u Srbiji, radi za stranu kompaniju i prima platu na račun u drugoj državi ne može da izbegne poreske obaveze samo zato što novac ne stiže na domaću banku.
Mesto isplate novca i poreska obaveza nisu ista stvar.
U zavisnosti od vrste angažovanja, prihod se oporezuje kao zarada, prihod od samostalne delatnosti ili drugi odgovarajući oblik prihoda.
Frilenseri imaju posebna pravila za prijavljivanje prihoda
Za građane koji rade za strane klijente, ali nisu zaposleni kod njih, postoji poseban sistem samooporezivanja preko portala Frilenseri Poreske uprave.
Prijavljivanje se obavlja kvartalno, a dostupna su dva modela obračuna poreza i doprinosa.
Modeli se razlikuju po visini normiranih troškova i poreskoj stopi, pa je potrebno izračunati koji je povoljniji u odnosu na ostvareni prihod i status osiguranja.
Prijava se podnosi u roku od 30 dana od završetka kvartala.
Važno je da se prihodi prijavljuju bez obzira na to da li je novac primljen na domaći račun, račun u inostranstvu ili preko odgovarajuće platne platforme.
Drugim rečima, korišćenje stranog računa ne oslobađa frilensera obaveze da prijavi prihod Poreskoj upravi Srbije ako je poreski rezident Srbije.
Zaposleni u stranim kompanijama imaju drugačiji poreski tretman
Nije isto kada neko radi kao frilenser i kada ima ugovor o radu sa stranom kompanijom.
Ukoliko osoba živi i radi iz Srbije, a poslodavac je registrovan u drugoj državi, potrebno je utvrditi način obračuna poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Ako strani poslodavac nema registrovanog zastupnika ili ogranak u Srbiji, mogu se primeniti posebna pravila za obračun i plaćanje obaveza.
Zato nije ispravno da svi koji primaju novac iz inostranstva koriste isti model oporezivanja.
Pre početka rada potrebno je proveriti ugovor, pravni status zaposlenog i obaveze prema domaćim poreskim propisima.
Da li se porez plaća dva puta?
Građani koji rade za strane kompanije često strahuju da će morati da plate porez i u državi poslodavca i u Srbiji.
Međutim, to ne mora da bude slučaj.
Srbija ima zaključene ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa brojnim državama. U zavisnosti od konkretnog ugovora i vrste prihoda, porez plaćen u inostranstvu može se priznati kao poreski kredit u Srbiji.
Ipak, potrebno je razlikovati porez od doprinosa za socijalno osiguranje. Plaćanje poreza u jednoj državi ne znači automatski da su izmirene i sve obaveze za penzijsko i zdravstveno osiguranje u drugoj.
Zbog toga je važno proveriti konkretan međunarodni ugovor i pribaviti dokumentaciju o plaćenom porezu i doprinosima.
Banka može da traži dokumentaciju o poreklu novca
Bez obzira na to da li novac stiže preko SEPA sistema ili klasičnog međunarodnog transfera, banka može da zatraži objašnjenje osnova uplate.
To može da uključuje ugovor o radu, ugovor o pružanju usluga, obračun zarade, fakture ili izvode sa računa u inostranstvu.
Takva provera deo je obaveza banaka u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Sama uplata iz inostranstva ne znači da je osoba prekršila zakon, ali je važno da može da dokumentuje poreklo sredstava.
Šta je onda najbolje rešenje za ljude koji rade za strance?
Za građane koji žive u Srbiji i rade za strane kompanije, prvo rešenje koje vredi proveriti jeste direktna isplata na domaći devizni račun, posebno preko SEPA sistema kada su ispunjeni uslovi.
Ukoliko poslodavac insistira na računu u inostranstvu, potrebno je proveriti da li zaposleni prema pravilima Narodne banke Srbije ima pravo da ga koristi.
Ako je reč o frilenserskom angažovanju, prihod mora da se prijavljuje u skladu sa pravilima samooporezivanja, dok zaposleni po ugovoru o radu imaju drugačiji poreski tretman.
Najvažnije je da građani ne mešaju mesto na kojem primaju novac sa mestom u kojem imaju poreske obaveze. Činjenica da plata stiže iz inostranstva ne znači da se na nju ne primenjuju propisi Srbije.
Pre donošenja odluke o otvaranju stranog računa ili promeni načina isplate, treba proveriti konkretan status kod banke, Narodne banke Srbije i poreskog savetnika.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)