Da li je dogovor SAD i Rusije o uvozu ruskog dizela strateška greška

Ova odluka zaustavila je mirovne pregovore, pokrenula pretnje uskraćivanjem Ukrajini pristupa obaveštajnim podacima i podstakla ukrajinski napad na naftni terminal u Rostovu na Donu, gde je požar goreo danima.

Endru Mihta smatra da ovo nije običan spor između saveznika sa dve strane Atlantika, već potencijalna prekretnica. Kada egzistencijalna pretnja za jednu članicu saveza postane komercijalna prilika za drugu, temelji na kojima počiva savez počinju da se urušavaju. Time je ugrožena i politička i bezbednosna osnova na kojoj NATO počiva već decenijama, piše u svojoj analizi 19fortyfive.

Administracija Donalda Trampa gotovo dve godine vrši pritisak na saveznike u NATO-u da povećaju izdvajanja za odbranu, često testirajući granice međusobnih odnosa. Ipak, na kraju je uspela da postigne nivo obnovljene evropske posvećenosti većoj vojnoj potrošnji kakav nijedna prethodna američka administracija nije ostvarila.

Trampov direktan, ponekad i grub, transakcioni pristup nervirao je evropske političke elite, ali su do sada prevladavali razum i uzdržanost, pa nijedno od sukobljavanja nije dostiglo tačku pucanja.

Čak i u najnapetijim trenucima, poput Trampovih izjava o Grenlandu ili uvođenja carina Evropskoj uniji, evropski saveznici nastojali su da pronađu kompromis, svesni presudnog značaja Amerike za sopstvenu bezbednost. Osnovni argument bio je da su Sjedinjene Američke Države jedina globalna sila sposobna da odvrati Rusiju i, ako bude potrebno, odbrani Evropu od moskovskih neoimperijalnih ambicija.

Uprkos nezadovoljstvu i kritikama koje su stizale iz evropskih prestonica, transatlantski odnosi su opstajali. Danas se, međutim, postavlja pitanje da li će tako biti i ubuduće ili je dostignuta tačka prekretnice.

Dogovor koji je iznenadio Kijev i Brisel

Dogovor Trampove administracije sa Moskvom o omogućavanju izvoza ruskog dizela u Sjedinjene Američke Države iznenadio je i Ukrajinu i evropske članice NATO-a. Njime su praktično prekinuti, bar za sada, američko-ukrajinski razgovori o mirovnom sporazumu između Kijeva i Moskve.

Dok je predsednik Tramp zahtevao od Ukrajine da odmah prestane sa napadima na ruske rafinerije, optužio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da odbija da „postigne dogovor“ sa Rusijom i pozvao građane Ukrajine da izaberu novog predsednika.

Prema dostupnim informacijama, Vašington je zapretio i da će Ukrajini uskratiti pristup obaveštajnim podacima i podršci za određivanje ciljeva ukoliko Kijev ne prihvati američke zahteve.

Ukrajina je na to odgovorila napadom na naftni terminal za utovar nafte u okviru ruskog rafinerijskog kompleksa u Rostovu na Donu, što je izazvalo veliki požar koji je trajao nekoliko dana.

Prekretnica, a ne još jedan spor

Neki istorijski događaji postaju prekretnice, a za razliku od ranijih nesuglasica između SAD i Evrope, odluka Vašingtona da kupuje ruski dizel mogla bi da bude upravo jedan od takvih trenutaka.

Bela kuća tvrdi da dogovor o ruskom dizelu stavlja interese američkih građana na prvo mesto, jer bi trebalo da doprinese smanjenju cena goriva u SAD i obuzdavanju inflacije.

S druge strane, kritičari administracije, kako u Americi tako i u inostranstvu, smatraju da se Vašington ovim potezom svrstava uz rusku stranu, iako je Moskva agresor u ratu protiv Ukrajine. Oni ističu i da količina dizela koju je Rusija obećala da će prodavati neće značajnije uticati na tržišne cene.

Ovaj spor razlikuje se od prethodnih transatlantskih nesuglasica jer evropske zemlje sve više stiču utisak da američka administracija ne prepoznaje ruske neoimperijalne ciljeve i ne razume šta je ulog u ratu u Ukrajini za Evropu i čitavu evroatlantsku zajednicu.

Najvažnije je to što bi ova odluka mogla praktično da okonča ekonomsku izolaciju Rusije i dovede do pucanja transatlantskog saveza.

Za Evropu se time dovodi u pitanje sama pretpostavka da će Sjedinjene Američke Države uvek stati uz zapadne demokratije kada se suoče sa ruskom agresijom. Na taj način ugrožava se i bezbednosna osnova na kojoj NATO počiva već decenijama.
Kada egzistencijalna pretnja postane komercijalna prilika
Savezi se grade na zajedničkom razumevanju bezbednosnih pretnji i usklađenim interesima.

Kada egzistencijalna pretnja za jednu državu postane komercijalna prilika za drugu, razlog postojanja saveza počinje da se urušava. Problem nije u ideološkim razlikama ili različitom načinu na koji države opisuju međusobne odnose, već u tome što više ne postoji usaglašenost oko osnovnih bezbednosnih pretnji i zajedničkih interesa.

Odluka Trampove administracije da sklopi sporazum o ruskom dizelu jasno je pokazala evropskim članicama NATO-a da Vašington ne samo da Rusiju više ne doživljava kao egzistencijalnu pretnju, već i da odnose sa Moskvom sve više posmatra kroz prizmu trgovine i poslovnih interesa.

Ukoliko dogovor o dizelu bude sproveden kako je najavljeno i dovede do šire ekonomske saradnje između SAD i Rusije, današnja percepcija mogla bi da postane čvrsto uverenje. To bi direktno uticalo na transatlantske odnose i dugoročnu budućnost NATO-a.

Poverenje se teško vraća kada se jednom izgubi

Poverenje je jedna od najvrednijih valuta u međunarodnim odnosima. Za njegovo izgrađivanje potrebne su decenije, dok je njegovo obnavljanje nakon gubitka izuzetno teško.

Dogovor o ruskom dizelu rizikuje da naruši same temelje transatlantskih odnosa.

Nakon ove odluke, sve veći broj evropskih lidera i građana smatra da su se Sjedinjene Američke Države svrstale uz Rusiju protiv Ukrajine. Time Vašington dolazi na put sudara sa svojim najstarijim i najodanijim saveznicima sa druge strane Atlantika.

Ukoliko sporazum opstane i dođe do ozbiljnog narušavanja odnosa, posledice se neće osetiti samo unutar NATO-a, čiji bi se opstanak mogao naći pred velikim iskušenjem, već i u svim drugim američkim savezima i partnerstvima širom sveta.

U tom kontekstu, važno je imati na umu da uspostavljanje mira u Ukrajini nije samo pitanje postizanja sporazuma kojim bi se zaustavile borbe. Reč je i o zaštiti interesa Evrope i Sjedinjenih Američkih Država na Starom kontinentu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: